Može li Tramp obuzdati nerazumnog diktatora?
Južna Koreja ima mnogo razloga da strahuje od izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, od čijih poteza će zavisti budućnost Korejskog poluostrva.
Tramp je jednom prilikom rekao da bi on bio voljan da razgovara sa Kim Džong Unom, severnokorejskim naslednikom vlasti i diktatorom.
To bi se zapravo i moglo dogoditi: u poslednje vreme američka administracija je nameravala da još jednom pokuša da postigne nekakav sporazum o severnokorejskom nuklearnom programu.
U svakom slučaju, sva njihova nastojanja su ubrzo nailazila na nepremostivu prepreku: Severnokorejci ne mogu da pihvate nikakav kompromis koji su Amerikanci voljni da predlože i obrnuto.
Za severnokorejske lidere nuklearni status njihove zemlje je nešto o čemu se ne pregovara.
S druge strane, SAD ne mogu da prihvate bilo kakav kompromis koji uključuje Severnu Koreju s nuklearnim naoružanjem.
Sa stanovišta SAD, bilo koji dogovor koji bi eksplicitno priznao stavove Severne Koreje o nuklearnom naoružanju se ne razlikuje od plaćanja otkupnine ucenjivačima, kojim se kasnije stvara prostor za druge ucenjivače odnosno trgovce.
Nažalost, pozicije obe strane su razumljive i nepomirljive, a to znači da su svi razgovori već na početku osuđeni na propast.
Trampova proklamovana “umetnost pregovaranja” ne može tu ništa da promeni.
Dakle, pregovori će propasti i šta onda?
Kim Džong Un je odlučan da stvori nuklearnu silu sposobnu da gađa kontinentalini deo SAD.
Tokom njegove petogodišnje vladavine, severnokorejski inženjeri su sproveli brojna uspešna testiranja interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) i podmorničkih balističkih projektila (SLBM) i ima razloga se veruje da bi u nekom momentu tokom Trampovog mandata Severna Koreja mogla da počne da razmešta to naoružanje.
To će Severnu Koreju učiniti trećom zemljom na svetu - posle Rusije i Kine - koja je teoretski u stanju da zbriše brojne gradove u SAD s lica zemlje.
Nema sumnje da bi bio razgovora ili još jačih sankcija, ali iskustvo je pokazalo da sankcije imaju mali, ako uopšte imaju ikakav uticaj na severnokorejsku ekonomiju, a politiku da ni ne pominjemo.
Glavni je razlog, naravno, kineska nespremnost da u potpusnosti primeni sankcije ali Tramp koji je pobedio na izborima uz militantne antikineske parole će imati čak i manje šanse od Baraka Obame da sarađuje s Kinom po pitanju Severne Koreje.
Često su Severnokorejci upozoravani na “crvene linije” koje ne bi smeli da pređu.
Te “crvene linije” su nastavile da se pomeraju: od nukleranih proba za obogaćivanje uranijuma do ICBM testova.
Ipak, Severna Koreja je nekažnjeno prešla preko svih tih navodnih “crvenih linija”.
Svaki put kada bi se to dogodilo, američka vlada se oslanjala ili na nove sankcije ili na nove pregovore, ali nijedna od tih opcila nije imala nikakav efekat.
Dok se svet bavi Trampom, Kim Džong Un luduje
Čini se da je još jedna od mogućnosti vojna akcija, precizni preventivni udar. Zapravo, SAD su tehnčki u mogućnosti da oštete severnokorejske lokacije na kojima se istražuje i proizvodi nuklearno oružje.
Možda su mnogi objekti koji su nepoznati obaveštajnim službama SAD dobro zaštićeni, ali bi udar po svemu sudeći mogao da odloži nuklearni program za nekoliko godina, ako ne i decenija.
Ipak, postoji razlog zašto se takva mera retko ozbiljno razmatra u Vašingtonu. Takav bi udar po svemu sudeći isprovocirao odmazdu, a na meti ne bi bile SAD (koje su i dalje izvan dometa), već Seul, koji je u dometu teške artijerije Severne Koreje.
Takav kontraudar bi mogao ili ne voditi do sveopšteg rata, ali bi naneo velike štete južnokorejskoj prestonici i narušio bi odnose između Seula i Vašingtona.
Nije neophodno reći da ni Peking ne bi pozdravio preventivni udar na Severnu Koreju.
Dosad su ovakva razmatranja i argumenti kao i strahovi od urušavanja međunarodnog portka bili dovoljni da obeshrabre primenu vojnog rešenja.
Severna Koreja je opasnija nego ikada
Kada zvaničnici Južne Koreje pričaju o rastućoj nuklearnoj pretnji iz komšiluka na severu, kao po pravilu koriste fraze poput "egzistencijalna pretnja", "neposredna opasnost", i "kost u grlu".
Razlog za to je što žarko žele da njihovi saveznici i u neku ruku zaštitnici Amerikanci zaista razumeju kako je dugogodišnji hod na ivici rata postao još opasniji.
U svakom slučaju, Tramp je naglasio da previše ne mari za američke saveznike i čak je i direktno optužio Južnu Koreju da iskorištava sistem kojim rukovode i koji plaćaju SAD.
Takođe je verovatno da ga manje briga to šta misle Kinezi. Pod tim okolnostima, takad događaj se čini mogućim, naročito s obzirom na tradicionalno raspoloženje ekstremnijjih krugova u Republikanskoj stranci.
Vreme će pokazati da li iskustvo i saveti eksperta i Vašingtonu mogu ublažiti nove pretnje, ali se čini da je Korejsko polusostrvo ulazi u opasni period istorije.
