Putin: Ukrajino, ne igraj se!
Predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio je Kijev da ne preduzima bilo kakvu "nepopravljivu" akcije pre pregovora koji bi trebalo da se održe u roku od nedelju dana o najgoroj krizi u odnosima Istok-Zapad od kraja "Hladnog rata".
Putinovo upozorenje je odgovor ministru unutrašnjih poslova proevropske vlade u Kijevu, koju Moskva ne priznaje, koji je zapretio intervencijom protiv proruskih separatista utvrđenih u državnim zgradama u dva grada na istoku Ukrajine.
"Za one koji prihvataju dijalog, biće političkog rešenja, a oni marginalni koji traže sukob, dobiće snažan odgovor", rekao je Arsen Avakov na Savetu ministara i procenio da bi "kriza mogla da se reši u narednih 48 sati".
Upozorivši "privremene vlasti" Ukrajine da "ne učine ništa nepopravljivo", Putin je izrazio nadu da će najavljena diplomatska inicijativa "doneti ishod koji će biti pozitivan". Na tim razgovorima će se okupiti Amerikanci, Rusi, Ukrajinci i Evropska unija, a trebalo bi da se, po diplomatskom izvoru u Briselu, održe 17. aprila u Beču.
Vašington je cilj postavio nisko: "Nemamo velika očekivanja (...), ali mislimo da je veoma važno da diplomatska vrata budu otvorena", rekla je Viktorija Nuland, pomoćnica
|
* Kijev: Silom ćemo vratiti zauzete zgrade * NATO (SAD) šalje trupe u Istočnu Evropu * EU: U Ukrajini je mlada demokratija; Rusija: To je raspad sistema |
američkog državnog sekretara za Evropu.
Pokušavajući da stave pod kontrolu najgoru krizu u odnosima Istok-Zapad od kraja "Hladnog rata" 1989, Amerikanci, Evropljani i NATO upozorili su više puta Moskvu, optuženu za izazivanje nemira u Ukrajini. Ali, NATO je u sredu "u potpunosti negirao" tvrdnje zamenika ministra odbrane Rusije da NATO planira da razmesti velike snage u blizini granice Rusije što bi bio težak izazov za Moskvu.
Zapadnjaci Rusiji prete novim ekonomskim sankcijama ako izvede novu vojnu intervenciju.
I Putin je u sredu potegao ekonomsko oružje, iako Rusija već trpi zbog krize, uz pad prognoze rasta na pola i masivan odliv kapitala. On je pribegao politici "vruće-hladno" u vezi sa izvozom prirodnog gasa - što je uobičajen pritisak, prihvatajući "dodatne pregovore", ali tek pošto je doneo kaznenu odluku da za 80 odsto podigne cenu gasa za Ukrajinu, i to uz pretnju da bi to moglo trajati "zauvek". To otvara opasnost od novog "gasnog rata" koji bi pogodio zemlje širom Evrope, kao 2006 i 2009. godine.
