Ljudi padali u nesvest slušajući o genocidu
Masovnim skupom na stadionu u Kigaliju danas je počelo obeležavanje 20 godina od genocida u Ruandi. Za 100 dana, između aprila i jula 1994. godine, vladajuće pleme Hutu je ubilo 800.000 pripadnika manjinskog plemena Tutsi i umerenjaka iz svojih redova koji su se protivili režimu. Ubijeno je 20 odsto stanovnika Ruande, odnosno 70 odsto pripadnika plemena Tutsi.
Ceremoniji koju predvodi predsednik Ruande Pol Kagame, prisustvuje osam afričkih predsednika i brojne strane delegacije. Na stadionu ima više od 30.000 ljudi.
Komemoracija je počela himnom i govorom zvaničnika, a zatim su na scenu izašli prežive. Njihovo svedočenje je kod publike izazvalo burne emocije zbog čega je mnogima pozlilo i morala je da im bude ukazana lekarska pomoć.
Pre svečanosti, Kagame je sa generalnim sekretarom UN Banom Ki Munom zapalio večnu vatru u Memorijalnom centru genocida Ruande u Kigaliju, pošto je plamen putovao kroz celu zemlju. Ban Ki Mun rekao je da je genocid u Ruandi "velika mrlja" na savesti UN koje nisu sprečile masakr iako je u Ruandi tada bilo 2.500 "plavih šlemova".
Vlasti Ruande, koje su u više navrata kritikovale Francusku da je imala ulogu u genocidu, oduzele su agreman francuskom ambasadoru kome je onemogućeno prisustvo na ceremoniji sećanja. Belgija, koja je takođe kritikovana, nije danas poslala svog predstavnika.
Iako su diplomatski odnosi Ruande i Francuske obnovljeni 2009, posle tri godine prekida, i dalje su zategnuti. Francuska je 2010. godine priznala da je "počinila greške u proceni", ali je odbila da se zvanično izvini Kigaliju.
Genocid u Ruandi predstavlja najsvireniji zločin tokom građanskog rata u toj zemlji. Zločin su uglavnom počinile dve ekstremističke organizacije plemena Hutu - Interhamve i Impuzamugambi. Prema nekim procenama, broj žrtava je bio veći od zvanično registrovanog, odnosno više od milion ljudi.
