Kako je crnac preživeo u nacističkoj Nemačkoj?
Ćutiš, saviješ kičmu i gutaš batine, nije baš herojski stav, ali crni Nemac je samo tako mogao da preživi doba nacizma“, tvrdi Teodor Mihael (88) i kaže da je boja njegove kože jednom bila i prednost.
Mihael se seća da su posle pada Berlina i Rusi i Amerikanci bili krajnje nepoverljivi prema njemu i da su ga sumnjičili za kolaboraciju. "Otvoreno su me pitali: "Zašto si ti još živ? Šta si za to uradio?“ A ja sam mislio da se bar meni po licu vidi da nisam mogao imati nikakve veze s nacistima", kaže Mihael.
Oženio se NemicomPosle rata se oženio Nemicom i osnovao porodicu. A kad je Nemačka obaveštajna služba 70-tih godina zaključila da je ponovo zanima Afrika, bili su joj potrebni tajni agenti na terenu. Boja njegove kože prvi put je postala prednost. |
Da je drugačiji, shvatio je rano. Od treće godine sa ocem je nastupao u takozvanoj izložbi naroda, koju su u to vreme imali svi veći nemački cirkusi: uz Eskime s Grenlanda i Indijance iz Amerike, njih dvojica su, u suknjicama i s kopljima, predstavljali crnu Afriku.
"Nepoznati ljudi su mi provlačili prste kroz kovrdžavu kosu, njušili me i šaputali: „Je l’ smrdi?", seća se Mihael.
Zbog nacističkih radnih propisa izbačen je iz gimnazije, a nikakav posao nije mogao da zadrži jer su u Nemačkom radničkom udruženju odbili da mu izdaju neophodna dokumenta. Obrazloženje: „zbog negroidnih primesa previše stran rasi“. Preživljavao je radeći kao statista u Gebelsovim egzotičnim propagandnim filmovima, kao što su
Veruje da odgovor na pitanje istražitelja - kako je ostao živ - predstavlja to što su u nacističkoj Nemačkoj crnci bili malobrojni. Za njih nije postojao razrađen plan kao za Jevreje ili Rome.
"Nacisti su govorili: "Sterilisaćemo ih da se ne razmnožavaju, i gotovo", kaže Mihael i seća se da su ga poznanici upozorili da nikako ne ide u bolnicu, ma kako bolestan bio, jer će ga tamo sterilisati, a niko ne bi mario ni ako nestane.
Stekao je i visok čin, ali BND je jedino o čemu ne želi da priča.
