Žene - obespravljene, a vode Latinsku Ameriku
Latinska Amerika i Karibi sada imaju šest žena predsednika, pošto je čileanska predsednica Mišel Bašle položila zakletvu za četvorogodišnji mandat.
Šest država ima na čelu ženu - Argentina (Kristina Kišner), Brazil (Dilma Rusef), Čile, Kostarika (Laura Cinčila), Jamajka (Porša Simpson) i Trinidad i Tobago (Kamila Persad-Bičečar). To se može smatrati podvigom s obzirom na lošu reputaciju kontinenta kada je reč o pravima i društvenoj promociji žena.
U Evropi ima, na primer, takođe šest žena lidera - u Nemačkoj, Litvaniji, Danskoj, Sloveniji, Kosovu i San Marinu, u Africi četiri - u Liberiji, Malaviju, Centralnoafričkoj Republici i Senegalu, a u Aziji tri - u Bangladešu, Južnoj Koreji i Tajlandu.
Međutim, mnogi stručnjaci i međunarodne organizacije smatraju da ispod takve "povoljne fasade", zastupljenost žena u politici u Latinskoj Americi i na Karibima i dalje zaostaje, kao i u privredi, posebno kada je reč o strateškim pozicijama.
Prema navodima Ekonomske komisije UN za Latinsku Ameriku (Cepal), žene čine svega 26 odsto članova parlamenata, sudija i ministara. Situacija je još lošija na lokalnom nivou, svega je 11,7 odsto žena gradonačelnika.
Do sada je 13 zemalja usvojilo pravila o jednakoj zastupljenosti žena i muškaraca, ali se to sporo sprovodi jer su žene suočene s duboko ukorenjenim društvenim tradicijama. Predstavnica UN za Boliviju Selija Taborga izjavila je da je to složeno pitanje, jer patrijarhalno društvo utiče na "nevidljvost" prava žena.
Žene su posebno isključene u oblasti ekonomije. Žene su skoro skroz isključene s tržišta rada, a nezaposlenost više pogađa žene nego muškarce.
