Špijuniraju nas preko "Angry Birds" i "Google maps"
Prema novootrkivenim dokumentima bivšeg saradnika američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) Evarda Snoudena, obaveštajne agencije mogu da izvlače podatke o korisnicima sa mnoštva aplikacija instaliranih na pametnim telefonima širom sveta.
Kako su objavili listovi Njujork tajms, Gardijan i vebsajt ProPublica, Snoudenovi dokumenti ukazuju da aplikacije za mape, igrice i društveno povezivanje instalirane na oko milijardu pametnih telefona širom sveta mogu da pruže ogromne količine ličnih podataka za američku i britansku obaveštajnu agenciju, uključujući informacije o mestu gde se korisnik nalazi, njegovu političku pripadnost ili seksualnu orijentaciju.
Ne zna se tačno obim tog programa nadzora, ali prema izveštajima američka i britanska obaveštajne agencije mogu lako da dođu do podataka koji se nalaze u aplikacijama kao što su igrica Angry Birds ili Gugl mape.
Taj zajednički program nadzora znači da svako ko koristi aplikaciju Gugl mape na pametnom telefonu podržava sistem britanske obaveštajne službe (GCHQ), navodi se u dokumentu te službe iz 2008. godine.
Američka agencija NSA nije direktno komentarisala izveštaj, ali je navela u saopštenju da komunikacije osoba koje nisu "validni obaveštajni ciljevi" nisu od interesa za tu agenciju.
"Svaka implikacija da je NSA pri sakupljanju stranih obaveštajnih podataka usmerena na komunikacije običnih Amerikanaca na pametnim telefonima ili društveni medijima nije tačna", navodi se u sapštenju NSA. U saopštenju se dodaje da je NSA ovlašćena po zakonu da sakuplja validne strane obaveštajne podatke bez obzira na sredstva koje koriste "mete".
Britanska obaveštajna služba GCHQ je navela da ne komentariše obavestajna pitanja, ali da je njena aktivnost "dozvoljena, potrebna i srazmerna".
Interesovanje obaveštajnih agencija za mobilne telefone i mreže na kojima rade dokumentovano je u više ranijih izveštaja koje je otkrio Snouden, ali fokusiranje na aplikacije pokazuje kako naizgled bezazleni programi mogu da budu pretvoreni u instrumente špijuniranja.
Jedan od najupečatljivijih primera je igrica Angry Birds koja je skinuta na mobilne telefone 1,7 milijardu puta širom sveta. Prema navodima Tajmsa jedan britanski obaveštajni izveštaj iz 2012. pokazuje kako da se izvuku informacije korisnika igrice Angry Brirds iz telefona sa android operativnim sistemom.
Drugi dokument koji je objavila NSA, pokazuje kako lični podaci mogu da se izvlače iz mnoštva drugih aplikacija, uključujući one koje pravi Fejsbuk, sajt za delenje slika Flickr i sajt za filmove Flixster.
Nije jasno tačno kakve informacije mogu biti izvučene iz koje aplikacija, ali jedan od dokumenata je dao primer korisnika koji je skinuo neku sliku preko aplikacije, i uz reči "zlatni grumen", iz podataka koji mogu da se izvuku iz te aplikacije može da se odredi gde je telefon povezan, koji sajtovi su posećivani, koji dokumenti skidani sa interneta i ko su prijatelji korisnika.
Jedan od dokumenata je naveo da aplikacije čak mogu da pokažu političku pripadnost korisnika ili njihovu seksualnu orijentaciju.