Uprkos zabranama, sve više pušača
Uprkos višegodišnjim zabranama i sankcijama protiv duvana, broj ovisnika o nikotinu za 250 miliona je veći od onog pre 30 godina.
Istraživači Instituta za pokazatelje i ocenu zdravlja Vašingtonskog univerziteta navode da cigarete konzumira skoro milijardu ljudi. Najveću štetu po zdravlje cigarete nanose stanovništvu Grčke, Irske, Italije, Japana, Kine, Rusije, Švajcarske i Urugvaja. Stanovnici ovih zemalja češće od drugih umiru od bolesti pušenja.
Svakog dana u svetu tri od 10 muškaraca i jedna od 20 žena počinju jutro cigaretom. Za nekog je to sredstvo za smanjivanje stresa, za nekoga oblik dijete, a za nekog jednostavno način života. Pošto duvanska produkcija izaziva narkotičku zavisnost, ljudi vrlo brzo padaju u tu zamku i ne mogu da se oslobode - upozoravaju lekari.
Po pravilu, tri do četiri osobe od stotinu može da ostavi pušenje. Dakle, radi se skoro o doživotnoj zavisnosti. Nikotin ulazi u dubinske mehanizme ljudske svesti, njegovu psihu. Čovek čitav život ostaje bivši pušač sa rizikom od recidiva. Prema statistici, najviši procenat pušača je u Istočnom Timuru – 61 odsto. Na drugom mestu je Indonezija.
Naučnici još nisu detaljno utvrdili prirodu nakotinske zavisnosti. Hipotezu o genetskoj predisponiranosti za pušenje ne podržavaju svi u naučnim krugovima. Vodeći uzrok pušenja je, smatraju mnogi naučnici, "socijalna programiranost svesti" na potrošnju duvana, odnosno reklama skrivena u medijima.
''Filmski junaci puše, režiseri puše, u pesmama se takođe koristi nikotin... Postepeno, u ljudskoj svesti formira se pozitivan odnos prema duvanu. Drugi uzrok je dostupnost duvanskih proizvoda. Treća je - nikotin kao sastavni dio duvanskog dima, koji je narkotik. Zavisnost od nikotina je jača nego od marihuane i kokaina'', navodi ''Glas Rusije''.
Ipak, pozitivni pomaci postoje. U poslednjih 50 godina stanovništvo Zemlje je dostiglo sedam milijardi. U tom kontekstu uvećanje broja pušača ide mnogo sporijim tempom.
