Srpski naučnik napravio igru od matematike

Matematika ubuduće ne bi trebalo da bude bauk za mališane zahvaljujući Beograđaninu Zoranu Popoviću, naučniku i profesoru na Univerzitetu u Vašingtonu.

Zoran Popović: Bil Gejts mu čestitao na kreativnosti

 

Popović je s timom istraživača osmislio način kako da deci počev od osnovnog školskog uzrasta kroz kompjutersku naučno-istraživačku igricu približi ovu egzaktnu nauku. Zbog toga mu je priznanje odao i Bil Gejts, tvorac Majkrosofta. Gejts je preko naloga na interent društvenim mrežama, Tviter i Fejsbuk, pohvalio Popovićevu inovaciju.

"Zoran Popović zainteresovao je đake za učenje tako što je od matematike napravio igru", napisao je Gejts na Tviter nalogu.

Povod za Gejtsovu pohvalu bili su rezultati koje su učenici postigli na državnom takmičenju iz algebre u Vašingtonu.

"Uveren sam da je to zaista napisao Bil Gejts", rekao je za "Vesti" Popović odgovarajući na pitanje da li je siguran da je pohvale dobio lično od Gejtsa, budući da je moguće otvoriti i profile na tuđe ime u virtuelnom internet svetu društvenih mreža. "Gejtsovi profili na Tviteru i Fejsbuku postoje dugo i nije baš moguće da neko duže vremena drži otvoren lažni profil na njegovo ime, a da on na to ne reaguje", kaže naš sagovornik.

Upitan da li se posle pohvala lično zahvalio Bilu Gejtsu, Popović je rekao da to nije učinio i da će mu se zahvaliti kad ga ponovo bude video.

"Bilu Gejtsu nije nepoznato šta radimo na univerzitetu. Već dva puta sam mu ranije predstavio edukativne programe koji se zasnivaju na prilagođavanju već postojećih kompjuterskih igrica obrazovnom sistemu", napominje Popović.

"Na Univerzitetu u Vašingtonu radimo na tome da te igrice preko interneta besplatno budu dostupne svima, kao na primer 'Dragon Box'+ algebra. Mislim da matematiku svako može da nauči ako se predstavi na zanimljiv način. Ovo je samo jedan od primera šta sve može da se postigne da se deca zainteresuju, a ne samo da moraju da rade na klasičan način kao što im škola servira. Svaki učenik ima svoj način u savladavljanju znanja i deci je rešavanje zadataka kroz igru, s kojom počinju od rođenja, najprirodniji model", objašnjava Popović.

Zavidne rezultate profesor Popović i tim iz Centra za nauku o učenju kroz igru Univerziteta Vašington, na čijem je on čelu, postigli su prilagođavajući kompjuterske igrice tako da decu podstiču na kreativno razmišljanje. Govoreći o takmičenju iz algebre u Vašingtonu, naš sagovornik priča da je cilj bio da se utvrdi da li deca bilo kog razreda mogu da reše komplikovane zadatke.

"Sve smo im predstavili tako kao da počinju da igraju običnu igru, a na kraju su mogli da reše i kompleksne linearne jednačine. Oni se s tim jednačinama upoznaju u šestom, sedmom i osmom razredu, ali smo pokazali da i osnovci u prvom i drugom razredu to mogu da savladaju jer je uspešnost bila veća od 90 odsto. Stvar je u tome da im bude zanimljivo poput igre, ali da je matematika u centru. Evo kako to izgleda: učitelj ili profesor matematike postavi neke zadatke deci koje ona nastoje da rešavaju kroz kompjutersku igricu, pojedinačno ili u grupi. Za ono što uspeju da urade dobijaju kredite, kao što se dobijaju krediti u igrici. A postoji i način da predavač dobije više poena što više deci uspe da objasni gradivo na ovaj specifičan način i da sve bude zanimljivije, a ne kao u klasičnoj nastavi gde samo učitelj predaje, a đaci posle rešavaju matematičke zadatke, pa polovina razreda u tome ne uspe", zaključuje Popović.