"Umrli" sin prodat u Švajcarsku?

Ranku Ingu (46) i Zdravka Studića (50) iz Sarajeva, koji već godinama žive na Islandu, kao grom iz vedra neba pogodio je anonimni telefonski poziv u kojem je nepoznata žena tvrdila da je njihov sin - koji je navodno umro pri rođenju - živ i da se nalazi u Švajcarskoj gde je prodat ljudima koji tamo žive.

Ne gubi nadu: Ranka Inga Studić

 

Sudbinski poziv se desio u oktobru 2009. godine. Od tog trenutka se u životu Studića rodila nova nada. Ovih dana je švajcarski dnevnik "Blik" objavio njihovu potresnu priču sa ciljem da se animira tamošnja javnost ne bi li saznali nešto više o sinu koji bi danas trebalo da ima 21 godinu.

Promocija knjige Prošle nedelje je bila promocija knjige "Tvoje dete je živo", koju je napisala Elin Hirst, poznata političarka na Islandu i članica parlamenta.   Naslovna strana knjige "Tvoje dete je živo"   - Ona je dve godine pisala knjigu i proveravala činjenice o bebi-mafiji uz pomoć nekih ljudi u Srbiji. Sigurno je da ne bi dovodila u pitanje sebe i svoju karijeru zbog neke osobe koja je došla na Island iz Bosne, kao što je sigurno da se svi odavde ne bi trudili da se to proširi putem štampe i u Švajcarskoj i Nemačkoj - naglašava Ranka.

Telefonski poziv

- Jako se teško nosim sa ovim, a pogotovu ovih poslednjih dana. Umorna sam psihički, jer stalno pratim forume, stranice, sve što se piše u medijima. Mnogi su se uključili, tako da verujem u ljudski rod, verujem da će neko ili čak možda naš sin da se javi ako negde nešto pročita - kaže Ranka u telefonskom razgovoru za "Vesti" iz dalekog Koupavogira, mesta u blizini Rejkjavika.

- Žena koja me je pozvala rekla mi je doslovce: "Jeste li Vi Ranka Studić, izbeglica iz Sarajeva, koja se porodila u Jagodini, 7. jula 1992. godine u šest sati uveče? Vaše dete je živo, njegovo ime je Ratko i živi u Švajcarskoj, prodat je dobrostojećoj porodici koja ga je usvojila." Nepoznata žena je odmah prekinula vezu ne rekavši ko je i bez traga o pozivu ili mogućnosti da nešto više saznaju.

- Ranka, koja je sve ove godine verovala da je njeno dete živo (mada joj je malo ko verovao) kaže da nikome nije pominjala vreme koje je daleke 1992. godine videla na velikom satu u sali gde se porađala. "To je neko ko sigurno zna ili je učestvovao pri mom porodu. Njen glas je bio umoran i zvučao je bolesno. Ili je htela da se oslobodi griže savesti ili joj se nešto desilo u porodici pa je rešila da rastereti dušu."

Ranka, po struci geodet i njen suprug Zdravko, po zanimanju šumarski inženjer živeli su u Sarajevu kada je počeo rat u Bosni i Hercegovini. Zbog održavanja trudnoće ona je ležala u bolnici, a kada su počele ratne strahote sklonila se kod tetke u Jagodinu.

Uspomena: Zdravko i Ranka ma odmoru u Hrvatskoj

Bila je u šestom mesecu trudnoće i s obzirom na rizike odlazi u tamošnju bolnicu. Tog dana, 7. jula, bio je državni praznik i malo bolničkog osoblja, ali se odjednom oko nje sjatilo četiri - pet zaposlenih, tako da se Ranka uplašila onog najgoreg. Neljubazna sestra, koja ju je oslovljavala sa "devojko iz Sarajeva" uzela joj je krv uz objašnjenje da treba da utvrde krvnu grupu u slučaju da joj zatreba transfuzija na porođaju.

Kad se porodila, čula je bebu da plače, da "mijauče kao maca", kako kaže, i samo je videla nogicu, pupčanu vrpcu, krv...

Htela da vidi bebu

- Sa desne strane mi je prišla medicinska sestra i rekla da se potpišem, a sa leve su mi intravenozno dali injekciju. Sledeći put kad sam se probudila već sam bila u sobi sa ostalim porodiljama - kaže Ranka, koja sumnja da su joj u bolnici podmetnuli da potpiše dokument kojim se odriče novorođenčeta.
 

Jedne večeri je pokušala da vidi bebu, ali su je sprečili, nastavlja priču Zdravko, pošto je očito da je za Ranku svako podsećanje na te dane veoma bolno.
- Čula je glasove i kako je neko rekao "Jao, pronašla ga je!" i odmah su joj prišli s leđa i dali injekciju za spavanje. U bolnici je provela tri dana, nije mogla oči da otvori, a za to vreme su joj ispumpavali mleko. Zašto bi to radili ako nisu davali bebi? Ona je verovatno njima bila potrebna dok neko ne dođe po dete - smatra Rankin suprug.

On veruje da je to bila neka naša porodica, gastarbajteri koji žive u Švajcarskoj.
Rankina majka i mali brat su došli posle nekoliko dana po nju i na majčino insistiranje su je pustili, jer bi inače iskrvarila u bolnici.

- U Bosnu se vratila potpuno iscrpljena, imala je ispod dva miliona crvenih krvnih zrnaca - opisuje Zdravko, koji je Ranku odmah prebacio na Sokolac gde je urađena revizija. Doktor Sedlar, koji je vodio njenu trudnoću od početka, rekao je kad je video otpusnu listu iz jagodinske bolnice "da je to glupost i da taj papir mogu da bace, da je trudnoća bila normalna" - ispričao je Zdravko.

-Šta smo mogli da uradimo kad je ratno stanje, kada nemate novca, nemate nikog ko će da vam veruje, kada ste nesretna izbeglica - sećaju se Studići, koji se nadaju da će jednog dana ipak naći svog sina Ratka.