Bebi mafiju niko ne juri
Udruženje roditelja nestalih beba prikupilo je više od 30.000 potpisa i nakon četiri decenije počelo pisanje zakona, kojim bi se konačno sprečila i pomisao o krađi novorođenčadi iz porodilišta. Predsednik ovog udruženja Vladimir Čičarević kaže da u Srbiji nikada nije doneta nijedna presuda o krađi beba iako na to upućuju brojni dokumenti, primeri i dramatični podaci.
- Godinama se obraćamo svim institucijama, ukazujemo na problem, ali odgovora nema. Više puta smo kontaktirali ministre policije i pravde, ali nam se niko nije obratio. Sve više ljudi se javlja i navodi da im je tek rođeno dete pod sumnjivim okolnostima nestalo iz porodilišta, a da im je rečeno kako je naprasno umrlo.
- Tražili smo i hitno donošenje akta o postupanju prema mrtvim bebama koje ne bi mogle da se isporuče preduzećima za pogrebne usluge bez specijalnog odobrenja. Obavezno bi morala da se obavi identifikacija mrtvog novorođenčeta i posteljice, ali i DNK analiza kako bi se potvrdilo očinstvo ili majčinstvo - objašnjava Čičarević za "Vesti".
On upozorava da je zakon važan, ali da je još bitnije da se on primenjuje u praksi. Još 2006. godine u Skupštini Srbije formiran je Anketni odbor radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta. Tadašnja predsednica Anketnog odbora Živodarka Dacin potvrdila je da je tada postojala osnovana sumnja o krađi beba iz porodilišta i da su neki od tih slučajeva stari i po tri decenije.
Zastarelo 1.500 tužbiPrva tužba za krađu bebe podneta je još davne 1959. godine. Od tada još 1.500, ali nijedna presuda nije doneta. Svi slučajevi su zastreli, pa se sudovi njima više nisu bavili. |
- Materijali ukazuju da su se ovakve pojave dešavale po celoj Srbiji, ali da se najveći broj slučajeva nestalih beba vezuje za porodilišta u Beogradu - kaže Dacinova.
Anketni odbor je tada ocenio da se mora izvršiti "deblokada rada MUP, tužilaštva i sudova" i predložio da ministar u roku od tri meseca podnese informaciju o saznanjima do kojih MUP bude došao. Od tada se, međutim, niko od nadležnih nije oglasio.
Pažnju na ovaj problem nedavno je skrenula i potresna priča Ranke Inge i Zdravka Studića sa Islanda, koji tvrde da im je sin ukraden i prodat srpskoj porodici u Švajcarskoj.
"Vesti" su donele njihovu priču, a munjevitom brzinom preneli su je mnogi mediji u Srbiji, BiH i Hrvatskoj. Studići su, navodno, u anonimnom telefonskom razgovoru od pre nekoliko godina saznali da je njihov navodno umrli sin rođen 7. jula 1992. u Jagodini, u stvari živ, da se zove Ratko i da je prodat. Od tog trenutka ovaj bračni par čini sve što je u njihovoj moći da sazna gde im je dete, ali jedno je sasvim sigurno - oni ne smeju da ostanu usamljeni u toj borbi za istinu!
- Prvo želimo da se zahvalimo "Vestima" na profesionalnosti, korektnosti i efikasnosti, jer su tekst brzinom svetlosti preuzeli svi mediji iz bivše Jugoslavije - zahvalna je Ranka.
Nestale na putu do grobljaPodatke o preminulim bebama u bolnicama nemoguće je pronaći, posebno u periodu 1970. do 1990. godine, utvrdio je Anketni odbor Skupštine Srbije 2006. Posebno zabrinjava, konstatovano je, da i tamo gde postoji neka dokumentacija nema podudarnosti između kliničke dijagnoze u potvrdi o smrti i dijagnoze nakon obdukcije. Odbor je zaključio da roditeljima nije dozvoljavalo da preuzmu tela svoje mrtve dece, niti su mogli da dođu do podataka gde su ona sahranjena, jer se u većini slučajeva gubi trag između bolnice i pogrebnog preduzeća.
Živi zato što moraRanka Inge kaže da joj je jedini cilj u životu da pronađe sina. |
