Jevrejski kongres traži spisak blaga koji su oteli nacisti
Predsednik Svetskog jevrejskog kongresa Ronald Lauder pozvao je nemačke vlasti da javno objave inventar "nacističkog blaga" u toj zemlji, kako bi se olakšao povratak oduzete imovine potomcima vlasnika.
"Nemačka vlada treba da to sve obelodani", prenosi danas nemački Velt, aludirajući na 1.400 umetničkih dela koji su nacisti oduzeli a nedavno su pronađeni u jednom stanu u Minhenu.
Policija i političari treba odmah da naprave inventar i da to objave na internetu sa svim fotografijama oduzetih dela, rekao je Lauder i dodao da čeka da vidi šta će vlasti preduzeti po tom pitanju. "Ako se ništa ne uradi, mi ćemo vršiti pritisak", naveo je.
Nemački nedeljnik Fokus juče je objavio da su od 1.400 dela 315 uzeti iz raznih muzeja. Među njima su i 194 dela koji su jevrejski kolecionari morali da prodaju pod pritiskom nacista.
Švajcarska umetnička galerija Kornfeld distancirala se prošle nedelje od članka u nemačkom nedeljniku Fokus u kojem se navodi da je 2011. godine u stanu Kornelijusa Gurlita otkriveno 1.400 dela velikih umetnika, a da su neka od tih dela bila u vlasništvu Jevreja koje su progonili nacisti.
"Poslednji profesionalni i lični kontakti između galerije Kornfeld u Bernu i Kornelijusa Gurlita su bili 1990. godine", navodi se u saopštenju galerije.
Galerija je u to vreme dozvolila Gurlitu da na aukcijskoj prodaji za 38.250 franaka (29.860 dolara) proda dela raznih umetnika. Ta dela su iz nemačkih muzeja 1937. godine uzeli nacisti, smatrajući da je to "degenerativna umetnost", objasnila je galerija.
Njih je 1938. godine kupio Gurlit, i to jeftino. Fokus piše da je Gurlit dao ime galerije istražiteljima na granici koji su ga kontrolisali u septembru 2010. godine u vozu Cirih-Minhen, jer je kod njega pronađeno 9.000 evra u gotovini. Smatralo se da su ta dela izgubljena zauvek, a neka od njih pronađena su 2011. godine u Gurlitovom stanu u Minhenu sa gomilom starog i raspadnutog đubreta.
Prema prvim informacijama iz istrage, Gurlit je decenijama ilegalno živeo u Nemačkoj i nije bio zaposlen. Živeo je od povremene prodaje nekih dela, i to galerijama koje nisu obraćale pažnju na autentičnost i poreklo dela. Među pronađenim delima su ostvarenja Pabla Pikasa, Anrija Matisa i Marka Šagala. Prema pisanju Fokusa, slike, čija je vrednost procenjena na oko milijardu evra, nađene su još 2011. godine, ali je policija tu informaciju držala u tajnosti.