Mase Poljaka na sahrani Mazovjeckog
Hiljade Poljaka su danas duž ulica Varšave, uz poslednji aplauz, ispratile pogrebnu povorku Tadeuša Mazovjeckog, svog prvog premijera posle pada komunista koji ih je čvrsto usmerio od Sovjetskog Saveza ka Zapadu.
Taj katolički intelektualac, publicista, bio je savetnik pobunjenih radnika u Gdanjsku 1980. godine koji su na čelu s Lehom Valensom izvojevali prve nazvisne sindikate iza "gvozdene zavese" - Solidarnost, premijer na početku tranzicije Poljske od 1992. do 1995. godine. Bio je i izvestilac za ljudska prava u Jugoslaviji, poslednjih godina savetnik predsednika Poljske.
Umro je 28. oktobra u 87. godini, posle duže bolesti, a sahranjen je danas u porodičnu grobnicu u mestu Laski, kraj Varšave, uz pune vojne i državne počasti.
Na sahranu je došao i šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, da podseti na ulogu Mazovjeckog na putu Poljske u Evropsku uniju i da zahvali za podršku koju je ujedinjena Evropa dobila od Mazovjeckog.
"Možemo da se svađamo, ali ne smemo da se mrzimo", često je Mazovjecki govorio sunarodnicima, a danas su to uvažili i njegovi protivnici: na misi u katedrali u Varšavi uz državni vrh okupila se cela posvađana poljska politička scena.
Poslednje "Zbogom!" Mazovjeckom oglasilo je pre podne najveće zvono u Poljskoj - "Zigmunt" u zamku Vavel u Krakovu, čiji se duboki zvuk čuje retko, samo u vreme najveće radosti i tuge, i na samo neke od crkvenih praznika.
"Od Tadeuša Mazovjeckog mogli smo da naučimo šta je to mudra hrabrost, da je odgovornost neizbežna i za dela, i za reči, da treba raditi za opšte dobro, a ne samo zadovoljiti ambicije i potrebe pojedinaca ili partija. Da svako zaslužuje poštovanje. I politički protivnici", kazao je na misi u katedrali u Varšavi predsednik Poljske Bronjislav Komorovski, ne krijući suze.
"Mazovjecki nije bio samo veliki Poljak, već i veliki Evropljanin. Evropa je mirovni projekt, a Mazovjecki nam je davao primer time što nas je podsećao na probleme Balkana", rekao je za poljsku TV Žoze Manuel Barozo.
Političari i mediji podsećaju, kao i Barozo, da je Mazovjecki, odbijajući da gleda nemoć međunarodne zajednice posle ubistva Muslimana u Srebrenici, demonstrativno podneo ostavku na funkciju izvestioca UN.
"Nisam učinio ništa veliko. Postupio sam kako mi je nalagala savest. Želeo sam da budem vaš glas, kada već vas nisu želeli da čuju", rekao je tada u Tuzli Mazovjecki izbeglicama iz Srebrenice.
"U razgovoru sa njima iskristalisalo mi se šta moram da uradim. Nakon nekoliko izveštaja UN, jedino što mi preostaje da pomognem je glasna ostavka. Znao sam da ostavljam svedočanstvo da poštenje mora da bude iznad diplomatije u kojoj reči o odbrani ljudskih prava prestaju da bilo šta znače", objasnio je kasnije.
On je, prateći i dalje zbivanja na Balkanu, upozoravao da nad balkanskim narodima ne lebdi nekakva "istorijska kletva" koja ih tera da se ubijaju.
"Ne verujem i istorijsku determinaciju nijednog naroda. Treba imati razumevanja za srpske poglede. Uzajmna spirala mržnje podsticala se i u bosanskim zatvorima gde su mučeni Srbi. Stalo mi je da se razume srpski istorijski pogled. Nacionalistička raspoloženja su među njima bila autentična ali veštački probuđena. Komunizam je zamenio velikosrpski nacionalizam", rekao je Mazovjecki pre nekoliko godina u
intervjuu listu Đenjik.
