Nedelja 20. 9. 2020.
Washington
180
  • Chicago
    240
  • New York
    170
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    200
  • Boston
    230
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    230
  • Dover
    220
  • Hartford
    220
  • Orlean
    200
  • Helena
    210
  • Ren
    160
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    360
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    230
  • Topeka
    220
1
Nedelja 20.10.2013.
09:10
telegraf.rs A

Nemačka crkva dobija 9 milijardi € od ateista!

Rasipnost u biskupiji u Limburgu i u Nemačkoj je otvorila bolno pitanje: zašto crkve dobijaju novac i od države, dakle i od vernika i ateista? A, to je samo delić njihovih prihoda, ovako počinje novo istraživanje lista “Dojče Vele”.

Foto: Ilustracija
 

Iako bi glavni zadatak trebalo da im bude briga za besmrtne duše vernika, obe velike crkve u Nemačkoj, i katolička i evangelistička su u stvari i ogromni koncerni – tačnije bi bilo reći, holdinzi. Veliki deo njihovog prihoda dolazi od crkvenog poreza koji moraju da plaćaju svi vernici, a to je oko devet milijardi evra.

Pročitajte sve što smo pisali o katoličkoj crkvi OVDE

To je nedavno otvorilo pitanje da li oni koji ne plaćaju crkveni porez mogu da prime crkvene Svete tajne (krštenje, pričešče itd.) – i tu je i svetovni nemački sud odlučio da onaj ko ne plaća, ne može ni da bude član crkvene zajednice.

Ali to nije kraj priče o prihodima crkava: one upravljaju čitavim nizom institucija, od vrtića i škola, pa do bolnica i staračkih domova. Ništa od toga nije za državu i građane besplatno: kod škola, država plaća troškove obrazovanja kao i kod svih drugih, a crkvenim bolnicama i staračkim domovima je takođe naloženo da "posluju u plusu", dakle da ubiru prihode od zdravstvenog osiguranja i od penzionera koji žive u tim domovima. Ako oni nemaju potreban novac, onda se razlika ubire od – opet državnih, socijalnih službi.

Dobročinstvo – s tuđim novcem

Biskupi primaju platu od države!

Štaviše, ona podseća da se još u 19. veku planiralo da se crkve isplate konačnom svotom, a činjenicu da se i danas svake godine plaća crkvama smatra, blago rečeno, neprimerenom vremenu. S njom se slaže i politikolog Frerk koji ističe da se još u Vajmarskoj Republici tadašnjim Ustavom tražilo da se to plaćanje prekine – ali se ni jedna vlada ili političar nisu usuđivali da se „zakače” sa crkvama i, što je još važnije, vernicima-biračima. Tako ispada da država plaća čak i plate biskupima, crkvenim nameštenicima – i za održavanje i izgradnju crkava i crkvenih zdanja.

Samo pokrajina Bavarska na primer, za održavanje oko 700 crkava, odvaja iz budžeta 40 miliona evra. Pokrajinska kancelarija za reviziju beleži i stavku "plata za crkveno osoblje", što iznosi dodatnih 90 miliona evra. Problem je u tome što taj novac ne odlazi svim verskim institucijama, nego samo onima koje su i priznate kao crkve – a to su u prvom redu Katolička i Evangelistička crkva.

Štaviše, čak i institucije kojima je glavni zadatak humanitarni rad, objašnjava politikolog Karsten Frerk, samo malim delom žive od novca iz crkvene blagajne: "Humanitarne organizacije 'Caritas' (Katolička crkva) i 'Diakonie' (Evangelistička crkve) crkve finansiraju sa dva odsto.

Dakle, toliko plaćaju crkve, i to znači da je priča o crkvenom dobročinstvu u stvari legenda. One to rade, ali ne plaćaju.

"Ostala potrebna sredstva dolaze od donacija – i opet, ogromnim delom iz državne kase.

Nakon skandala u Limburgu i rasipnosti tamošnjeg biskupa Tebarva-van Elsta u javnosti se postavlja pitanje i oko još jednog novčanog izvora crkvama – koji direktno plaćaju država i pokrajine. Prošle godine je to iznosilo oko 460 milina evra koje su, kroz budžet, platili baš svi građani Nemačke – i vernici i ateisti.

Ta, takozvana "dotacija" potiče zapravo iz pradavnih vremena i doba kad je Napoleon zaplenio sva crkvena dobra na područjima koja je zauzeo – pa tako i u Nemačkoj. Nakon poraza Napoleona početkom devetnaestog veka, deo te imovine vraćen je crkvama. Ali deo nije. Kao nadoknadu za to, država se obavezala da će plaćati dotacije i to je u međuvremenu potvrđeno kroz više sporazuma sa Vatikanom.

Koliko su bogate crkve? To je zaista teško proceniti jer su neke dragocenosti, baš kao i nekretnine – neprocenjive. Koliko su bogate crkve? To je zaista teško proceniti jer su neke dragocenosti, baš kao i nekretnine – neprocenjive.

POVEZANE VESTI

Nedelja 20.10.2013. 13:28
Zato što je te "ateiste" stvorila upravo rimokatolička crkva da bi joj prebačila novac, jer kakav je to "ateista" koji daruje novac crkvi?! LAŽNJAK!
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
  • 2020 © - vesti online