Uspomene u urugvajskom muzeju
U ovoj godini, kada Rusi širom sveta obeležavaju četiri veka od dolaska dinastije Romanov na carski presto, Muzej ruske dijaspore u Urugvaju postao je bogatiji zahvaljujući donaciji gospođe Nikolete Farači Grundland Romanov.
A njenim venama osim ruske i italijanske teče i srpska i crnogorska krv. Jer, ona je ćerka ruske kneginje Katarine (Jekaterine), unuka srpske princeze Jelene, praunuka srpskog kralja Petra Prvog Karađorđevića i čukununuka crnogorskog kralja Nikole Petrovića. Nikoleta je predmete iz zaostavštine svoje majke, ruske kneginje Katarine Ivanovne Romanov, predala direktoru muzeja, u svom domu u Montevideu, u Urugvaju, gde je kneginja Katarina živela od 1982. do smrti 13. marta 2007.
Katarina Ivanovna Romanov je bila poslednji član carskog doma Romanovih koja je rođena u Rusiji pre boljševičke revolucije. Na svet je došla 25. jula 1915. kao ćerka kneza Ivana Konstantinoviča Romanova i Jelene Karađorđević, princeze od Srbije i Crne Gore. Imala je i brata Vsevolda, ali on nije imao potomstva. Katarina se 1937. godine udala za italijanskog diplomatu markiza di Farače Villaforesta Ruđero. Sa njim je, osim Nikolete, dobila i kćer Fijametu, kao i sina Ivana - Đovanija.
Potomstvo
|
Darivajući zaostavštinu svoje majke Nikoleta, kako je saopštio pomenuti muzej, istakla je da su te dragocenosti za nju od neprocenjive emocionalne vrednosti, ali da ih ona poklanja Muzeju ruske dijaspore u Urugvaju kako bi se u tom delu ruskog rasejanja s poštovanjem čuvala uspomena ne samo na njenu majku Katarinu već i na Katarinine roditelje, ruskog kneza Ivana Konstantinoviča Romanova i kneginju Jelenu, po rođenju princezu od Srbije i Crne Gore.
Podsećanja radi, ćerka kralja Petra Prvog, kneginja Jelena Romanov, za razliku od svog muža velikog kneza Ivana Konstantinoviča, izbegla je zajedno sa sinom Vsevoldom i ćerkom Katarinom (Jekaterinom) tragičnu sudbinu carske loze Romanovih koji su pogubljeni u boljševičkoj revoluciji. Danas je njena večna kuća u Nici, gde je do smrti povremeno živela kao prognanik iz Rusije, u kojoj, posle crvenoarmijske revolucije, nije bilo mesta za proređene i pukim slučajem preživele članove carske porodice. Od tada princeza Jelena Karađorđević nije imala stalno mesto boravka. Bila je evropski putnik, od momenta kada je za vreme ruske revolucije uspela da spase sebe i svoju decu da ne podele sudbinu ostalih Romanovih. Na skoro neobjašnjiv način uspela je da se spase iz zatvora, da pobegne usred zime, ozebla i preplašena, zakuca na vrata srpskog poslanstva u Peterburgu.
Magične fotografije
|
Diplomatija je dalje zbrinjavala princezu. Između dva svetska rata povremeno je sa decom boravila i u Srbiji kod svog oca kralja Petra Prvog Karađorđevića. Kasnije je otišla u francusku, ali nikad nije ponovo zasnovala dom. Živela je u hotelima i iznajmljenima stanovima. Umrla je potpuno sama u Nici 1962. godine.
O poslednjim godinama života Jelene Karađorđević Romanov, u svojim "Memoarima" pisao je i princ Tomislav: "Bio sam 1959. godine sa suprugom u južnoj Francuskoj. Tada sam doznao da je tetka Jelena u Nici. Čuo sam da živi veoma teško, u nekoj iznajmljenoj sobi, osiromašena, bez ikakvih prihoda, pa i hrane. Pokušao sam da je pronađem i pomognem joj. Ona je, međutim, odbila svaku pomoć i susret. Nikom, pa ni meni, nije dopuštala da je vidi u tako žalosnom stanju. Do smrti je u tome istrajala."
