Uspomene u urugvajskom muzeju

A njenim venama osim ruske i italijanske teče i srpska i crnogorska krv. Jer, ona je ćerka ruske kneginje Katarine (Jekaterine), unuka srpske princeze Jelene, praunuka srpskog kralja Petra Prvog Karađorđevića i čukununuka crnogorskog kralja Nikole Petrovića. Nikoleta je predmete iz zaostavštine svoje majke, ruske kneginje Katarine Ivanovne Romanov, predala direktoru muzeja, u svom domu u Montevideu, u Urugvaju, gde je kneginja Katarina živela od 1982. do smrti 13. marta 2007.

Katarina Ivanovna Romanov je bila poslednji član carskog doma Romanovih koja je rođena u Rusiji pre boljševičke revolucije. Na svet je došla 25. jula 1915. kao ćerka kneza Ivana Konstantinoviča Romanova i Jelene Karađorđević, princeze od Srbije i Crne Gore. Imala je i brata Vsevolda, ali on nije imao potomstva. Katarina se 1937. godine udala za italijanskog diplomatu markiza di Farače Villaforesta Ruđero. Sa njim je, osim Nikolete, dobila i kćer Fijametu, kao i sina Ivana - Đovanija.

Potomstvo Najstarija unuka Jelene Karađorđević Romanov, Nikoleta (rođena 23. jula. 1938. u Rimu) udata Grundland, živi u Montevideu i ima sina Edoarda i kćer Aleksandru. Nikoletina mlađa sestra Fijameta (rođena 19. 2. 1942. u Budimpešti) umetnički je fotograf i nastanjena je u Njujorku. Fijameta se dva puta udavala i ima tri sina. Iz prvog braka Viktora Džona Arselusa i Sebastijana Arselusa, koji je američki glumac, a iz drugog Aleksandra Zanelija. Nikoletin i Fijametin brat Đovani (Giovanni Marljueš Farace di Villaforesta) rođen je u Rimu, 20. oktobra 1943. Ima sinove Aleksandra i Žana.

Darivajući zaostavštinu svoje majke Nikoleta, kako je saopštio pomenuti muzej, istakla je da su te dragocenosti za nju od neprocenjive emocionalne vrednosti, ali da ih ona poklanja Muzeju ruske dijaspore u Urugvaju kako bi se u tom delu ruskog rasejanja s poštovanjem čuvala uspomena ne samo na njenu majku Katarinu već i na Katarinine roditelje, ruskog kneza Ivana Konstantinoviča Romanova i kneginju Jelenu, po rođenju princezu od Srbije i Crne Gore.

Podsećanja radi, ćerka kralja Petra Prvog, kneginja Jelena Romanov, za razliku od svog muža velikog kneza Ivana Konstantinoviča, izbegla je zajedno sa sinom Vsevoldom i ćerkom Katarinom (Jekaterinom) tragičnu sudbinu carske loze Romanovih koji su pogubljeni u boljševičkoj revoluciji. Danas je njena večna kuća u Nici, gde je do smrti povremeno živela kao prognanik iz Rusije, u kojoj, posle crvenoarmijske revolucije, nije bilo mesta za proređene i pukim slučajem preživele članove carske porodice. Od tada princeza Jelena Karađorđević nije imala stalno mesto boravka. Bila je evropski putnik, od momenta kada je za vreme ruske revolucije uspela da spase sebe i svoju decu da ne podele sudbinu ostalih Romanovih. Na skoro neobjašnjiv način uspela je da se spase iz zatvora, da pobegne usred zime, ozebla i preplašena, zakuca na vrata srpskog poslanstva u Peterburgu.

Magične fotografije Fijameta, unuka Jelene Karađorđević Romanov, na svom internet blogu navodi da je kao ćerka italijanskog diplomate živela i putovala širom Evrope i Amerike. Seća se da je kao osmogodišnja devojčica od oca dobila na poklon prvi fotoaparat. Ističe da joj je u fokusu interesovanja crno-bela fotorafija, a da je istraživačke magične trenutke delila sa Navaho Indijancima koji su je inspirisali za neke od njenih najomiljenijih fotografija.

Diplomatija je dalje zbrinjavala princezu. Između dva svetska rata povremeno je sa decom boravila i u Srbiji kod svog oca kralja Petra Prvog Karađorđevića. Kasnije je otišla u francusku, ali nikad nije ponovo zasnovala dom. Živela je u hotelima i iznajmljenima stanovima. Umrla je potpuno sama u Nici 1962. godine.

O poslednjim godinama života Jelene Karađorđević Romanov, u svojim "Memoarima" pisao je i princ Tomislav: "Bio sam 1959. godine sa suprugom u južnoj Francuskoj. Tada sam doznao da je tetka Jelena u Nici. Čuo sam da živi veoma teško, u nekoj iznajmljenoj sobi, osiromašena, bez ikakvih prihoda, pa i hrane. Pokušao sam da je pronađem i pomognem joj. Ona je, međutim, odbila svaku pomoć i susret. Nikom, pa ni meni, nije dopuštala da je vidi u tako žalosnom stanju. Do smrti je u tome istrajala."