Umorno srce debele Evrope
Bolesti srca i krvnih sudova su glavni uzrok umiranja u svetu. Procenjuje se da godišnje sedam miliona ljudi u svetu umre zbog srčanih problema. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će 2020. taj broj dostići 25 miliona. Na godišnjem kongresu Evropskog udruženja kardiologa u Amsterdamu procenjeno je da u Evropi od kardiovaskularnih bolesti svake godine umre četiri miliona ljudi.
Stopa smrtnosti se razlikuje po zemljama u zavisnosti od glavnih faktora rizika, a to su gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, alkohol,utreba duvana i stres.
Terapija muzikomNaučnici s Niškog univerziteta otkrili su da slušanje muzike može da pomogne pacijentima sa srčanim bolestima da se brže oporave, a rezultati ove studije objavljeni su na godišnjem kongresu u Amsterdamu. Samo slušanje omiljene muzike, i to bez vežbanja, poboljšava funkcije srca za 19 odsto |
U Amsterdamu se početkom septembra okupilo 30.000 lekara, a zaključak je da se za 20-30 godina očekuje prava epidemija srčanih problema jer će nove generacije već preterano gojaznih Evropljana u srednjim godinama platiti ceh prekomerne ishrane.
Oko pola miliona dece u Evropi pati od klasičnih zdravstvenih problema sredovečnih osoba jer su gojazni. Brojke ukazuju da bi deca u EU uskoro mogla dostići svoje vršnjake u SAD u kojima je broj dece s metaboličkim sindromom udvostručen - sa 910.000 na dva miliona u proteklih osam godina.
Zasad se procenjuje da godišnji direktni i indirektni troškovi ovih bolesti u EU iznose 196 milijardi evra, pa stručnjaci upozoravaju da trenutne metode lečenja imaju ograničene domete i da treba više raditi na istraživanju novih lekova. Lekari navode da veliki broj pacijenata uopšte ne reaguje na statine, lekove za snižavanje "lošeg" holesterola, pa se moraju tražiti nove medicinske terapije.
Epidemiološke studije pokazale su da je hipertenzija je dva do tri puta više prisutna kod gojaznih nego kod mršavih osoba, pa lekari upozoravaju da lekovi bez zdrave ishrane i fizičkih aktivnosti (minimum je šetnja duga tri kilometra dnevno) imaju vrlo male efekte. Gojazne su dve trećine Amerikanaca, a zemlje u razvoju polako sustižu taj trend. U Kini taj problem ima gotovo 30 odsto odraslih.
Više od 14 miliona ljudi u Evropi boluje od srčane slabosti, odnosno smanjene sposobnosti srca da obezbedi količinu krvi neophodnu organizmu. Srčana slabost može nastati usled prethodnog infarkta miokarda, bolesti srčanog mišića ili srčanih zalistaka, kao i povišenog krvnog pritiska, a najčešći simptomi su brzo zamaranje, kašalj, otežano disanje, naglo dobijanje na težini, ali i oticanje nogu, naročito oko članaka.
Bolesti srca u svetu odnesu svaki četvrti život, a prema podacima iz SAD, kardiovaskularne bolesti uzmu više života nego zajedno rak, hronična oboljenja donjih disajnih puteva i nesreće. Svetska federacija za srce upozorava da 82 odsto smrtnih ishoda od bolesti srca i krvnih sudova potiče iz nisko i srednje razvijenih zemalja.
Malaksalost i vrtoglavicaNedostatak vazduha, gušenje pri ležanju na ravnom, oticanje nogu, noćno mokrenje najčešće su tegobe izazvane nakupljanjem tečnosti zbog srčane slabosti, koja može da nastane u bilo kom životnom dobu. Tegobe koje se javljaju kod pacijenata zbog smanjenog protoka krvi kroz telo su malaksalost i zamaranje, vrtoglavica i ubrzan rad srca. Procenjuje se da u zemljama Evropske unije dva odsto odraslih ima srčanu slabost, dok taj broj raste posle 65 godine na šest do 10 odsto. Epidemiološka istraživanja ukazuju na to da 30 do 40 odsto bolesnika umire u prvoj godini od postavljanja dijagnoze. |
Do 2020. godine zemlje poput Kine i Indije zahvatiće prava epidemija srčanih bolesti.
Američka asocijacija za srce nedavno je pozvala na ishranu bogatu povrćem, voćem, koštunjavim voćem, žitaricama od celog zrna i ribom, održavanje indeksa telesne mase ispod 25, fizičku aktivnost i izbegavanje pušenja.
