Francuski književnik: Nemačka podmeće Srbiji krivicu za I svetski rat
Žan Kristof Buison, urednik francuskog lista "Figaro" i autor knjige "Ubijeni u atentatu", koja se bavi političkim ubistvima koja su promenila tok istorije, ocenio je da je Nemačka 1914. godine otpočevši Prvi svetski rat htela da kazni Srbiju, baš kao što francuski predsednik Fransoa Oland želi danas da kazni Siriju.
Buison je konstatovao da Francuzi stvari prihvataju onako kako su im "servirane", a da u anglosaksonskim zemljama, posebno u Nemačkoj, postoji čitava istoriografska škola koja pokušava da svu odgovornost za Prvi svetski rat "baci na Srbe".
"Francuzi danas ne ulaze u analizu motiva Olanda, koji uporno zagovara napad na Siriju, kao što zdravo za gotovo prihvataju 'istine' o Prvom svetskom ratu na način na koji im plasira zvanična istorija, a u kojim su Gavrilo Princip i Mlada Bosna okvalifikovani kao ostrašćeni srpski nacionalisti, koji su hteli veliku Srbiju", rekao je Buison.
On je naglasio da su ga upravo pogrešne interpretacije događaja iz 20. veka motivisale da napiše knjigu koja će francuskim čitaocima pokazati da nije baš sve tako kako je napisano u udžbenicima istorije i da ih, pišući o događajima iz 1914. godine, natera da se zapitaju šta se desilo 1992. i da li su Srbi bili agresori, kakvim su predstavljeni.
"Motivacija Gavrila Principa i Mlade Bosne bila je vezana koliko za patriotizam i nacionalizam, toliko i za revolucionarni romantizam tog vremena. Oni su smatrali da se treba osloboditi austrougarske kolonijalne okupacije, kako bi omogućili svim Srbima, Jevrejima, Hrvatima i muslimanima da žive zajedno", naglasio je francuski književnik.
On je ukazao da sve diplomatske beleške iz tog vremena govore da se rat mogao izbeći i da je Srbija prihvatila gotovo sve uslove, osim onih vezanih za suverenitet, ali da su Nemci, a ne Austrijanci, želeli da iskoriste sarajevski atentat, koji su godinama priželjkivali, pošto su bili na vrhuncu vojne moći.
Komentarišući izjavu nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije i srpskog književnika Vuka Draškovića da je "Princip skupo koštao državu", Buison je naglasio da je gledano sa aspekta velikih žrtava to možda i tako, ali da je Princip omogućio Srbiji da postane nezavisna, autonomna država, koja okuplja 95 odsto Srba.
"I u Francuskoj se posle Prvog svetskog rata postavljalo pitanje da li je vredelo ući u rat u kojem je izgubila 1.400.000 naše dece. Ali, to pitanje može se postaviti u vezi sa mnogim nacionalnim herojima u evropskoj i svetskoj istoriji", zaključio je Buison.
