"Vesti" istražuju: Ko je Dominik Stros-Kan?

Sudeći po ovonedeljnoj izjavi prvog potpredsednika Aleksandra Vučića, Vlada Srbije zaista želi savetodavne usluge Dominik Stros Kana (64), bivšeg generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda. To bi značilo da Vučić smatra da će Stros Kan doprineti da se brže ostvare tri strateška cilja Beograda - ulazak u EU, borba protiv korupcije i popravljanje slike o Srbiji u svetu.

Stalno po sudovima: Dominik Stros-Kan

 

Stros Kanova biografija govori, međutim, suprotno. Reč je o čoveku koji je decenijama gradio lažnu sliku o sebi, uz obilatu podršku francuskih medija čiji su glavni urednici i novinari bili njegovi prijatelji i to zahvaljujući braku koji je 1991. godine sklopio sa An Senkler, novinarskom zvezdom Prvog kanala francuske TV.

Stros Kan je postao cenjeni političar, iako je kao ministar finansija morao da podnese ostavku 1999. godine zbog skandala vezanog za korupcionašku aferu kada je i sam priznao da je falsifikovao jedan račun dodajući mu lažni datum, što je posredno moglo da mu donese finansijsku korist.

U drugoj aferi, iz koje se takođe izvukao, osumnjičen je da je kao ministar finansija oprostio 160 miliona tadašnjih franaka (oko 25 miliona evra) jednom modnom kreatoru da bi u zamenu dobio od njegovog advokata kasetu sa snimkom tajnog finansijera stranke desnog centra RPR. Rekao je da kasetu zaista ima, ali je nije gledao. Bilo je malo javnih kritika na njegov račun.

Kada je Francuska učestvovala u prvom iračkom ratu 1991. godine, a na Izrael pale iračke rakete, mnoge Francuze je iznervirala njegova izjava data izraelskim medijima: "Smatram da svaki Jevrejin iz dijaspore, pa dakle i iz Francuske, mora svugde, gde god bio, da daje doprinos u pomaganju Izraela. To je uostalom i razlog zbog koga je važno da Jevreji imaju politički odgovorne položaje. Obavljajući moje funkcije i kroz moj svakodnevni život i čitavo moje delovanje, pokušavam da dam skromni doprinos izgradnji Izraela."

Sve kritike na ovu izjavu strpane su tada u isti koš sa krajnjom desnicom i antisemitima. Predviđajući da će mu Stros Kan biti glavni rival sa socijalističke strane, budući predsednik Francuske Nikola Sarkozi 2007. godine ga predlaže za generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda i ovaj to postaje uprkos tome što ga EU u početku ne podržava.

Za razliku od onih koji ga u Srbiji nazivaju velikim ekonomskim stručnjakom, činjenice govore da je reč o običnom neokonzervativnom rukovodiocu koji se lažno predstavljao kao socijalista. U MMF je došao s planom da sporazumno otpusti 600 službenika i proda deo rezervi zlata. Za razliku od nobelovca Džozefa Štiglica, protivio se uvođenju takse na međunarodne finansijske transakcije, učestvovao u neoliberalnim međunarodnim merama nametnutim Grčkoj, Španiji i Irskoj, za koje će se ispostaviti da su bile zasnovane na pogrešnim proračunima ekonomskih pokazatelja.

Kao ministar bio je zagovornik masovne privatizacije velikih javnih preduzeća, od kojih su neke, poput one s Telekomom, bile katastrofalne i do te mere neljudske da su izazvale na desetine samoubistava zaposlenih, pa sada bivši direktor odgovara pred sudom.

U maju 2011, kad ga je policija u Njujorku uhapsila zbog silovanja sobarice i fotografije hapšenja obišle svet, počeo je kraj jedne karijere građene na ambicijama koje su bile nesrazmerne njegovim sposobnostima, bazirane pre svega na medijskom dizajnu koji ga je poput kompjuterskog programa fotošop - politički ulepšavao.

Dominik Stros Kan rođen je 1949. godine u porodici francuskih Jevreja koja je do 1961. godine živela u Maroku. Studirao je prava i ekonomske nauke. Bavio se advokaturom i predavao na Univerzitetu, bio poslanik, ministar u dva navrata i predsednik opštine.