Sve manje para za obnovu Hilandara!
Kulturno nasleđe Hilandara biće sačuvano u elektronskoj formi i tako trajno postati dostupno naučnoj, ali i široj javnosti. Cilj digitalizacije je da manastirsko blago koje je u Hilandaru bude dostupno javnosti i naučnicima, s obzirom na brojne povelje i rukopisne knjige. Više od 1.000 ikona, 507 rukopisnih povelja i veliki broj drugih dragocenosti biće sačuvani u elektronskoj formi.
Mada je obnova Hilandara, započeta dve godine posle požara, u početku tekla ubrzanim tempom, godine ekonomske krize koje su pogodile i Grčku i Srbiju uslovile su ritam rekonstrukcije. Upravo je nedostatak novca usporio i ovogodišnje radove koji su počeli mesec dana kasnije nego što je uobičajeno. Rekonstrukcije istočnog krila Velikog konaka i objekata u ulaznoj zoni su u toku. Kada se one završe, biće obnovljeno oko 60 procenata izgorelog dela.
- Novac je stigao, ali sa zakašnjenjem, tako da neke radove koje je trebalo da izvedemo u proleće, morali smo da ostavimo za jesen - kaže Milivoje Rančić, direktor Zadužbine Hilandar. - Za ovu godinu dobili smo 48 miliona dinara, dokle ćemo sa tim novcem stići - videćemo. Ukoliko dobijemo još sredstava, bićemo efikasniji. Veliki problem je što su donacije za Hilandar potpuno presahle.
Nedavno je stručna državna komisija za Hilandar obišla gradilište i sagledala šta je do sada urađeno. Po rečima Rančića, komisija je konstatovala da je dosta toga urađeno i da su objekti veoma kvalitetno obnovljeni.
Radovi su počeli dve godine posle požara, bile su potrebne opsežne pripreme za veliku rekonstrukciju, za koju je država do sada dala 676.121.845,62 dinara. Konak iz 1814. godine bio je prvi objekat koji je rekonstruisan. Radovi su počeli u oktobru 2005, a objekat je osveštan na Vidovdan dve godine kasnije.
Planirano je da najveći objekat unutar manastirskog utvrđenja, konak iz 1816.-21. (Veliki konak), bude završen do kraja godine. Obnovom ovog zdanja manastir će povratiti najveći deo smeštajno radnog prostora i u velikoj meri povratiti prepoznatljivi izgled sa severne strane.
U požaru je najviše nastradao Beli konak, a do sada je saniran i ojačan bedemski zid. Takođe je obnovljen krov pirga Svetog Đorđa, koji pripada najstarijem delu manastirskog kompleksa, a urađen je i projekat za izradu zaštitne konstrukcije prozora kupola Saborne crkve.
Sredstvima koja ne potiču iz budžeta, već su stigla od donatora, rekonstruisani su krov i kupola Paraklisa Svetog Arhangela, Crkva Svete Trojice, arsane kod Samarije (koja je pretvorena u vinariju), zatim Pirg Svetog Vasilija i Kavalargov pirg (ili pirg kralja Milutina). Saniran je i krov i deo bedemskog zida manastirske trpezarije, koja nije stradala u požaru, ali je bila u izuzetno lošem stanju.
