Kojim zemljama preti siromaštvo?
Da bismo se borili protiv siromaštva u Evropi, moramo prvo da ga upoznamo, a za to je potrebno više od golih brojki, piše Dojče vele.
Siromaštvo najviše preti Bugarskoj, Rumuniji, Španiji i Grčkoj, ako je verovati statistici.
U tim državama je i velika razlika između ljudi sa visokim i niskim dohotkom. Prve tri zemlje po nejednakosti su Španija, Letonija i Bugarska. Ukupno gledano, siromaštvo u EU ugrožava 16,9 odsto stanovništva.
Statistika nije dovoljnaIstovremeno, istraživač siromaštva Kristof Butervege sumnja i u brojke koje prezentuje Institut nemačke privrede. Na primer, kaže ovaj stručnjak, zakonski minimalac je “crni đavo” za Institut nemačke privrede, iako on postoji u 20 zemalja EU. U načelu, najvažnije je pravilno tumačenje statističkih podataka, kaže Butervege. Na primer, poslednjih decenija bogati su dobili mnoge poreske olakšice u Nemačkoj. Statistike nemačkog Zavoda pokazuju da siromaštvo u Nemačkoj raste, kaže Butervege: "Ne možemo da se zaista borimo protiv siromaštva, a da ne dovedemo u pitanje povlastice bogatih“. Ali, za to nema političke volje. |
A ljudi sa najvećim prihodima – gornjih 20 odsto, imaju u proseku pet puta veću platu od onih u donjih 20 odsto.
Nemačka je po ovom kriterijumu blizu proseka.
Češka prednjači
Istovremeno, jedna zemlja ima odlične pokazatelje. Češka Republika je na prvom mestu u obe kategorije. Razlika između visokih i niskih prihoda je za polovinu manja od Španije, koja se po tom kriterijumu nalazi na dnu. Pored toga, u Češkoj je najmanje ljudi ugroženo od siromaštva.
Da li to znači da je Češka uzor za borbu protiv siromaštva?
Osoba koja raspolaže sa manje od 60 odsto prosečnog prihoda, smatra se ugroženom. U Češkoj to izgleda ovako: manje od 4.500 evra godišnje znači rizik od siromaštva. U Luksemburgu je ugrožen onaj ko godišnje potroši manje od 19.500 evra. Stručnjaci kažu da za pravu sliku o uslovima života nedostaje još puno stvari.
Potpuna slika
Institut nemačke privrede uzima u obzir i druge statistike. Na primer, šta kažu ljudi? Da li se smatraju siromašnim? Gotovo trećina Grka na ovo pitanje odgovara potvrdno. Pored toga, ljudima se postavljaju i konkretna pitanja: imaju li za kiriju, grejanje, kola, odmor? Kako sastavljaju kraj sa krajem?
