Tajna atentata na Kenedija (9): Duga lista ubica

Tokom godina su se pojavile brojne spekulacije, odnosno tvrdnje o osobama ili institucijama koje su dale zeleni signal, odnosno zapovedile i naručile Kenedijev atentat. U raspredanju teorija zavere spisak motivisanih je dugačak. Pri tom, valja istaći da pominjanje jedne potencijalne zavereničke organizacije ne isključuje učešće i druge, pa se tako ubistvo pripisuje mafiji, ali i da iza nje zapravo stoji CIA i tako redom.

Tajna privatne arhive Huvera: Direktor FBI nije krio animozitet prema braći Kenedi

 

Kao jedni od osvedočenih protivnika ere Kamelota pominju se i beli rasisti na američkom jugu, pripadnici Kju Kluks Klana i to zbog Kenedijeve bezrezervne podrške podizanju građanskih prava crnaca, dok je drugi motiv bio to što je Kenedi katolik, što je u SAD bila prokazana religija u toj meri da se nikada pre njega nijedan katolik, u dominantno protestantskoj zemlji, nije čak ni usudio da pokuša da se kandiduje za predsednika.

Drugoj grupi pominjanih zaverenika pripadaju itali-američki kriminalci. Naime, Kenedijev mlađi brat Robert Kenedi je kao ministar pravde i državni tužilac bio posvećen intenziviranju progona mafijaša, što je mafija shvatila kako izdaju budući da je javna tajna da su mnogi ljudi s one strane zakona, pre svega u Čikagu, doprineli da Kenedi na izborima za prsa pobedi Ričarda Niksona 1960. godine.

Sada su se oni našli na udaru zakona i nesumnjivo su bili željni osvete. Vatreni protivnici Kenedija bili su i kubanski emigranti koji su Kenedijeve poteze oko krize u zalivu svinja, odnosno neuspešna invazija protiv Kastra, kad ih je predsednik ostavio na cedilu 1961, bez vazdušne podrške, doživeli kao izdaju zbog koje su mnogi želeli da on plati najvišu cenu.

Konačno, gotovo da nema teorije zavere u kojoj CIA nema svoju ulogu. Dežurni krivci su i ovog puta u igri, a kao njihov motiv da izravnaju račun s predsednikom je to što je on imao nameru da zauzda organizaciju koja se po svemu ponašala kao država u državi. To je i učinio prvo smenom Alena Dalsa, tadašnjeg direktora CIA, nezadovoljna metodama kojima se CIA služi u obavljanju zadataka, ali i zbog suštinskog neslaganja umerenog Kenedija i agresivnog Dalsa. Da institucije sile ne bi bile svedene na CIA, teoretičari zavere su umešali i vojsku.

Podsetimo, vojska, odnosno Pentagon su se zahuktavali u Hladnom ratu, a Kenedi je javno govorio protiv eskalacije rata u Vijetnamu. Kap koja je vojnicima prelila čašu mogla bi biti i Kubanska raketna kriza 1962. kada su gotovo svi generali tražili od Kenedija da izda naređenje za pokretanje invazije na Kubu na kojoj su Sovjeti tajno instalirali rakete srednjeg dometa. Ali, Kenedi je to odlučno odbio, što je u krugovima vojnih jastrebova viđeno kao kukavičluk, kao pokazivanje slabosti zbog koje će SAD izgubiti dominaciju u trci s Moskvom.
 

Huverovi spisi

Nije nikakva tajna i da su braća Kenedi gajili duboko ukorenjeno neprijateljstvo prema Džeju Edgaru Huveru, prvom obaveštajcu SAD i direktoru FBI. Robert Kenedi se silno trudio da nađe načina da smeni Huvera i da FBI bude ponovo stavljen pod kontrolu Ministarstva pravde. Navodno, Kenedijevi u tome nikada nisu uspeli jer je Huver imao "nešto" kompromitujuće protiv njih što je uvek mogao da izvuče iz fioke.

Džonson se plašio da iza atentata mođda stoji Katro ili Hruščov

To je, opet, izazvalo nove kontroverze i teorije šta bi to moglo biti. Ipak, izdvojile su se dve teorije. Prva, Huver je možda mogao da dokaže da je mafija pomogla Kenediju da dođe na vlast, i druga da je predsednik imao bar dva nedolična odnosa van braka sa Žaklinom. Kad je Amerika još videla dobro pripitu Merlin Monro kako peva predsedniku rođendansku pesmu, nije bilo teško sabrati dva i dva.

Štaviše, ljubavni život Monroove se vezuje i za Roberta, mlađeg brata predsednika, a ako bi se to pokazalo tačnim, skandal bi nesumnjivo doveo do pada Kenedijevih. U toj pat poziciji, zvanično, Huver se odlučio na ćutanje, a Kenedijevi su odustali od njegove smene. Navodni Huverovi privatni spisi ni dugo posle njegove smrti nisu otkriveni i do danas se javnost spori da li oni uopšte postoje.

Ni predstavnici vojno-industrijskog kompleksa nisu bili srećni što mladi, miroljubivi predsednik ima nameru da ograniči izdatke za vojsku i taj novac preusmeri na socijalna davanja. To bi upropastilo moćne kompanije koje su živele na industriji rata. Među protivnicima Kenedijevih bio je i teksaški naftni lobi koji se smrtno prepao Kenedijevih diskretnih najava da bi mogao da nacionalizuje ili delimično stavi pod kontrolu naftnu privredu, odnosno da se krene s ulaganjem u alternativne izvore energije. Gurnuo je Kenedi prst u oko i moćnim Federalnim rezervama. Mladi predsednik je u predsedničkoj direktivi broj 11100 nagovestio čak i ukidanje sistema Federalnih rezervi.

Zagovornici teorije zavere su u vrh gurnuli i nikog drugog do potpredsednika Lindona Džonsona. Po načelu "ko ima najveće koristi" od nekog događaja, Džonson izbija u prvi plan jer ubistvom predsednika on postaje predsednik.

Večiti neprijatelj

Naravno, Hladni rat je učinio da za sve rđavo što se Americi dogodi dobar deo javnosti okrivi arhineprijatelja - Sovjetski Savez. Prema toj teoriji, prvi strateški poraz Sovjetima naneo je upravo Kenedi tako što je naterao Hruščova da povuče svoje rakete s Kube, a da pri tom SAD nisu načinile nikakav ustupak Moskvi. Kad je već reč o Kubi, sasvim je logično da je i njen lider Fidel Kastro imao razloga da se plaši Kenedija.

Američki predsednik je pokušao da ga svrgne u Zalivu svinja, stavio je njegovu zemlju pod stroge sankcije koje traju do danas, a prema nekim izvorima, Lindon Džonson je u privatnim razgovorima nagovestio da iza atentata zapravo stoje braća Kastro.

Mnoge od navedenih teorija zavera su predmet kritike od strane istoričara i istraživača koji njihovim zagovornicima zameraju nedostatak dokaza za tvrdnje, odnosno njihovu protivrečnost, preteranu sklonost da se za zaključke umesto činjenica koriste spekulacije, odnosno masovnom i vrhunski organizovanom zaverom nastoje protumačiti događaji za koje postoje daleko "prozaičnija" i uverljivija objašnjenja.

Kao jedan od primera se tako navodi zataškavanje dokaza i podataka od strane dalaske policije, Tajne službe i FBI koje je po mišljenju zagovornika teorija zavere ključni dokaz o umešanosti tih institucija u atentat. Skeptici, pak, smatraju da je zataškavanje bilo umesto toga nastojanje da se sa sebe skine odgovornost za propuste u zaštiti predsednika koji su doveli do katastrofalnih posledica.

Koliko god da se teorije zavere dokazuju ili opovrgavaju, atentat na Kenedija će ostati najveće i najmisterioznije političko ubistvo prošlog veka oko kojeg će uvek biti sporenja i intriga. Jedni će govoriti da se prava istina nikad neće otkriti. Drugi da je ona otkrivena, a da je samo pitanje da li smo spremni da je sagledamo i prihvatimo.

KRAJ