Tajna zelene knjižice: Da li je Kenedi zaista bio meta?
U satima posle ubistva američkog predsednika Džona Kenedija, Li Harvi Osvald je ubio policajca J. D. Tipita i bio identifikovan kao atentator.
Kada je Osvald proglašen za atentatora, tajni agent Majk Hauard je dobio zadatak da pretrese Osvaldov stan. Tamo je pronašao mali zeleni adresar. Na 17. strani, pod naslovom "Ja ću ubiti", bila su navedena četiri imena, piše Los Anđeles Tajms.
Osvald je na tu listu stavio agenta FBI-ja Džejmsa Hostija, desničarskog generala Edvina Vokera i potpredsednika Ričarda Niksona. Na vrhu liste bio je guverner Teksasa Džon Koneli.
Pored njegovog imena bio je nacrtan bodež sa koga je kapljala krv. Agent Hauard je predao knjižicu FBI-ju, a kasnije i Vorenovoj komisiji. Dugo vremena nakon toga, saznao je da je ta stranica sa četiri imena istrgnuta iz adresara.
Novinar Los Anđeles Tajmsa je pre tri godine napisao knjigu o Kenedijevom ubistvu, pod naslovom "The Accidental Victim", ali je tek kasnije prvi put čuo za agenta Hauarda i od tada pokušava da otkrije da li je, možda, prava meta Li Harvija Osvalda na dan ubistva bio guverner Koneli, a ne Kenedi.
Inače, Osvaldova priča je počela 1962. godine, kada je posle tzv. časnog otpusta iz američkih marinaca bio stacioniran u Sovjetskom savezu. Marinci su tu odluku kasnije promenili i obeležili ga kao nepoželjnog. Osvald više nije bio toliko entuzijastičan oko života u Rusiji, imao je ženu i dete i mislio je da će mu biti bolje u Americi.
Poslao je molbu Koneliju, svom sunarodniku iz Teksasa i glavnokomadujućem mornarice u to vreme, da mu pomogne, ali Koneli mu nije ispunio želju. Osvalda je posebno razjarilo kada je video da se Koneli kasnije kandidovao za guvernera.
Kada se vratio u Teksas nije mogao da nađe posao, pa je i za to, takođe, krivio Konelija. Prilikom svedočenja, posle Kenedijevog ubistva, Osvaldova supruga je rekla da je meta bio Koneli, a ne Kenedi, a to je ponovila i u drugom svedočenju 1978. godine.
Osim toga, ništa nije ukazivalo na to da Osvald ima bilo kakva neprijateljska osećanja prema Kenediju. Upravo suprotno, podržavao je njegovu politiku.
Nikome, piše LA Tajms, nije jasno zašto su ovakvi dokazi bili ignorisani u službenim istragama, a glavno pitanje do danas je ostalo neodgovoreno - ko je iz Osvaldovog adresara iscepao stranicu sa spiskom ljudi koje treba ubiti.
Na to pitanje je pokušao da odgovori agent Hauard. Njegov prvi odgovor je bio da je to uradio tadašnji šef FBI-ja Edgar Huver, jer nije želeo da se ime agenta Hostija pominje u istrazi.
Drugi odgovor je da je to uradio Lindon Džonson, koji nije htio da svog bliskog prijatelja Konelija upliću u istragu, pa možda čak i okrive za atentat.
Oko Kenedijevog ubistva već godinama kruže razne teorije, a autor i novinar LA Tajmsa Džejms Reston, koji je napisao više knjiga o Kenedijevom ubistvu, tvdi da se nijedna teorija ne poklapa sa Osvaldovim stilom života, piše Express.
Osvald, piše Reston, nije bio hladnokrvni ubica i teorija da se Kenedi slučajno našao na vatrenoj liniji i dobio metak namenjen Koneliju, koji se vozio sa Kenedijem u trenutku ubistva, za Restona je jedna od onih u koju najviše veruje.
