Tajna atentata na Kenedija (8): Ruso lažno svedoči
Novinari su napunili sudnicu u Nju Orleansu očekujući da se misterija ubistva predsednika SAD reši pod palicom tužioca Džima Gerisona. Ali, njegov krunski svedok Peri Ruso je dao lažni iskaz i što je najgore, Gerison je to znao! Policajac iz Nju Orleansa Edvard O'Donel, koji je radio na slučaju Rusoa, podvrgao je ovog svedoka postojanja zavere za ubistvom Kenedija detektoru laži. Na pitanje - da li je video Šoa u stanu Dejvida Ferija, ovaj je odgovorio da "ne zna".
"Kako to misliš, da ne znaš? Šo je visok, naočit čovek. Jesi li ga video ili nisi?" upitao ga je ponovo O'Donel. "Nisam. Ne znam. Mislim da nisam", odgovorio je Ruso, a poligraf je pokazao da govori istinu.
Misteriozni Feri
Garison je zapravo želeo da dokaže sledeće: da je Klej Šo koristio alijas Klej Bertrand koji je pozvao advokata Dina Endrjusa i zamolio ga da na sudu zastupa Lija Harvija Osvalda, što ga dovodi u vezu s atentatorom. Postojali su svedoci koji su viđali Osvalda sa Klejom Šoom i Dejvidom Ferijem u mestu Klinton u Luizijani samo dva meseca pre atentata, a neki su govorili i da je Šo davao novac Osvaldu. U preistražnom postupku Peri Ruso je rekao i da je u toj seansi u Klintonu čuo Ferija i Osvalda kako govore da Kenedija treba ubiti, ali tako da bude uhvaćen "u unakrsnoj paljbi". Od velikih očekivanja suđenje se pretvorilo u farsu. Posle samo 54 minuta suđenja Šou, porota je donela odluku - nije kriv!
Nedužne skitniceTeorije zavere o ubistvu Džona Kenedija su se takođe povezivale s tajanstvenom trojicom "skitnica" iz obližnjih železničkih vagona koje je dalaska policija neposredno nakon atentata uhapsila, a potom iznenada pustila.
Klej Šo stiže u sudnicu
"Skitnice" su, prema svedočanstvima, bile "neobično urednog izgleda", pa se verovalo da su u pitanju agenti CIA koji su nadgledali atentat. Tek 90-ih su otkrivena njihova prava imena, odnosno da je uistinu bila reč o skitnicama. |
Džim Garison je posle suđenja napisao knjigu o svom istraživanju Kleja Šoa i kasnijem suđenju "Na tragu atentatorima" i u njoj je Gerison utvrdio da je Šo imao vrlo "duboku međunarodnu vezu angažmanom u CIA u inostranstvu". Šo je na suđenju negirao da je bilo kada imao bilo kakve veze s CIA. Ali, ni to nije bila cela istina. Bivši direktor CIA Ričard Helms je 1979. godine pod zakletvom svedočio da je Klej Šo bio jednokratni "ugovorac Domaće kontaktne službe, servisa CIA kojem je Šo dobrovoljno prosleđivao informacije sa svojih putovanja u inostranstvo, uglavnom po Latinskoj Americi".
Sredinom sedamdesetih je približno 150.000 Amerikanaca bilo u tom programu dostavljanja informacija Centralnoj obaveštajnoj agenciji. U izveštaju kongresne komisije iz 1979. godine, navodi se da je Komitet bio "naveden da poveruje da je Osvald bio u Klintonu u Luizijani krajem avgusta ili početkom septembra 1963. godine, te da je bio tad u društvu Dejvida Ferija, a možda i Kleja Šoa, ali da svedoci nisu mogli da utvrde prirodu susreta Ferija, Šoa i Osvalda tri meseca pre atentata. Klej Šo je umro 15. avgusta 1974. godine. Imao je 61 godinu, a uzrok smrti je metastaza raka na plućima. U centru teorije zavere je ideja da Li Harvi Osvald nije delovao sam, odnosno da tako veliki zločin nije moga da počini neko toliko minoran.
U širokoj lepezi ljudi koji su dovođeni u vezu s teorijom zavere oko ubistva predsednika Kenedija svakako je Dejvid Feri. Malo ko je od aktera zagonetniji od njega. Pre, kao i posle atentata, Ferijev život je pun misterija, čudnih aktivnosti i neobičnog ponašanja. Kubanski imigranti su ga karakterisali kao majstora intrige. To je uvideo i Džim Garison, okružni tužilac iz Nju Orleansa koji je upravo Ferija označio kao ključnu figuru u atentatu na predsednika.
U vreme atentata Feri je imao 45 godina. Živeo je u Nju Orleansu i bio u vrlo intenzivnim kontaktima s osobama koje su epicentri procesa istraživanja zločina: Lijem Osvaldom, Klejem Šoom, Gajem Banisterom, Džekom Rubijem i Karlosom Marselom. Dejvid Feri nije bio samo kontroverzan, već i veoma darovit i svestran čovek. Bio je pilot u kompaniji Istern erlajnz odakle je otpušten zbog homoseksualne aktivnosti na poslu. Takođe, bavio se hipnozom, a kao psiholog amater istraživao je uzroke raka od kojeg je i sam bolovao. Patio je i od retke bolesti alopecije od koje je ostao bez ijedne dlake na telu. Dejvid Feri je bio i biskup pravoslavno-katoličke crkve u Severnoj Americi, antikastrovski, antikomunistički i antikenedijevski politički aktivista.
Marselova osveta
Karlos Marselo je mrzeo braću Kenedi
U knjizi o ratu protiv organizovanog kriminala "Unutrašnji neprijatelj" Robert Kenedi je kao ministar pravosuđa označio Karlosa Marsela kao čoveka vrlo opasnog za američko društvo. Kako bi ga se otarasio, Bobi Kenedi je odlučio da Marsela deportuje i to se dogodilo 6. aprila 1961, kad je izbačen na obali Gvatemale.
Dva meseca kasnije Marselo se tajnim kanalima vratio u SAD, verovatno uz pomoć pilotiranja Dejvida Ferija. Bio je rešen da izravna račun. U septembru 1962. privatni istražitelj Ed Bejker se sreo s Marselom na njegovom ranču u Luizijani i tada mu je mafijaški bos rekao da ima načina da se "pobrine za Bobija Kenedija i to na zaobilazan način". Tada je navodno Marselo dodao: "Ako hoćeš da ubiješ psa, onda mu ne sečeš rep, nego glavu!" Protumačeno je da je "glava" predsednik. |
Međutim, Feri nije oduvek bio protivnik Kastra. Tokom 1961. snabdevao je Kastrove pobunjenike oružjem, dok su se oni borili protiv režima Batiste, a protiv Kastra se okrenuo tek kad je ovaj postao komunista. Komunizam na Kubi i Kenedijeva očigledna nesposobnost da učini bilo šta tim povodom učinili su da Feri postane gorljiv protivnik predsednika, naročito posle debakla u Zalivu svinja 1961. godine. Tada je Feri postao član protiv kastrovskog Kubanskog revolucionarnog fronta koji je finansirao mafijaš Karlos Marselo iz Nju Orleansa. Iduće, 1962. godine, Feri postaje privatni istražitelj za račun Dži Vrej Džila, Marselovog advokata, a zatim i za istražitelja Gaja Banistera, bivšeg agenta FBI, antikomunistu.
Banisterova kancelarija se nalazila na adresi Kemp strit 544, centru svih antikastrovskih organizacija, te su se upravo u toj zgradi često sastajali i Feri, Banister i Osvald. Veza mafijaškog bosa Karlosa Marsela i Osvalda datira iz vremena kad je Marselo zaposlio Čarlsa Mureta kao kladioničara. Zna se i da je Marselo tokom 70-ih bio prisluškivan, ali FBI do danas nije objavio sadržaj 161 trake, za koje se veruje da čuvaju Marselova priznanja o udelu u atentatu.
Travnati brežuljak
Sve teorije zavere navode kako Osvald nije delovao sam. Neke smatraju kako uopšte nije ni učestvovao u atentatu, odnosno kako su svi dokazi protiv njega - puška, fotografija na kojoj pozira s njom, iskazi svedoka kako ubija Tipita i drugi - podmetnuti, odnosno kako su svedoci bili instruirani da lažno svedoče. Osvald je prema tim teorijama, s obzirom na svoju bizarnu prošlost i aktivnosti neposredno pred atentat, pažljivo odabran kao "žrtveni jarac".
Umesto njega je atentat počinio drugi strelac ili više njih. Pri tome se najčešće spominje "travnati brežuljak" na Delej Plazi, neposredno pred mesto gde je predsednik ubijen. U trenutku atentata se tamo nalazila ograda iza koje se strelac mogao sakriti i ispaliti hice koji bi Kenedija pogodili s desne strane. Skoro trećina svih prolaznika koji su se u trenutku atentata našli na tom mestu tvrde kako su čuli hice koji dolaze s tog mesta, a ne sa Skladišta knjiga.
