Tajna atentata na Kenedija (4): Proba za ubistvo

Osvald je želeo da uđe u istoriju kao politički atentator, ali mu prva meta nije bio predsednik, već lokalni rasista.

PREDSEDNIČKA RUTA NIJE BILA TAJNA: Kenedijev automobil snimljen odmah posle atentata

 

Rut Pejn je bila komšinica Osvaldovih. Govorila je ruski i to ju je zbližilo s Marinom, ali se Li uvek držao postrance. Nije mu smetalo druženje, ali se on sam distancirao.

"Proveo je život pokušavajući da bude revolucionar, da bude neko važan, da nešto nekome znači", utisak je Rut Pejn. Niko ne zna u kom trenutku je Li Harvi Osvald odlučio da bude politički ubica, ali se zna da je na to bio potpuno spreman u aprilu 1963. godine. Istina, njegova prva meta nije bio Kenedi, već general Edvin Voker, penzionisani oficir, vatreni segregacionista i antikomunista. General Voker je u Dalasu uživao veliko poštovanje i bio političar rastuće popularnosti.

Sam protiv generala

Li Osvald je ceo mesec kovao zaveru za ubistvo Vokera. Fotografisao je njegovu kuću i rute kojima se kretao, kao i svoje rute za beg posle atentata. Supruzi Marinije ostavio instrukcije na ruskom o tome šta da radi u slučaju da se on ne vrati kući.

Uhapšen pre atentata: OSVALD SNIMLJEN U NJU ORLEANSU

Konačno, koristeći italijansku pušku koju je nešto ranije kupio, Osvald je planirao da izvede atentat na Vokera 10. aprila 1963. godine. Marina je policiji rekla da je želeo da ga ubije u sredu uveče, jer je tada taj kraj grada bio pun ljudi i u toj masi bi lakše mogao da se izgubi. Voker je sedeo za trpezarijskim stolom kada je Osvald pucao na njega s razdaljine od oko 30 metara. Metak je udario u drveni ram prozora i promenio pravac, a Vokera je pogodio u levo rame. Kada je policija obavila uređaj, komšije su rekle da su primetile čoveka koji beži s mesta pucnjave automobilom, a sam general je bio ubeđen da je Osvald imao pomoć.

Sve do ubistva predsednika Kenedija, dalaska policija nije imala osumnjičenog za pokušaj ubistva Vokera, a metak koji je pogodio kuću toliko je oštećen udarcem, da veštačenje i poređenje s Osvaldovom puškom nije bilo moguće. Jedina veza Osvalda i Vokera zapravo je svedočenje Marine, koja je posle ubistva predsednika SAD pokazala policiji Lijeva uputstva na ruskom. Posle ubistva Kenedija, Marina Osvald je prošla kroz višenedeljno isleđivanje u policiji Dalasa. Zadatak tog saslušavanja pripao je agentu Federalnog istražnog biroa Volasu Hajtmanu.

"Marina je znala da je Li pokušao da ubije generala Vokera. Bila je u strahu zbog onoga na šta je sve Li bio spreman. Rekla nam je da on sebe vidi kao nekoga važnog, a da bi postao neko važan, moraće nekoga važnog da ubije", kaže Hajtman. Posle mučnih dana u Dalasu, Marina uspeva da nagovori Lija da se vrate u Nju Orleans. Ona je računala da, ako uspe da izvuče Lija iz Dalasa, možda ga izvuče iz svog tog agresivnog političkog aktivizma. Međutim, vrativši se u svoj rodni grad, Osvald je samo potpalio svoj politički aktivizam. Nju Orleans je vrveo od anti-kastrovskih aktivista, a Osvald je u inat svima lansirao autonomnu prokastrovsku političku kampanju.

Nedeljama je isleđivali: Marina Osvald sa ćerkom Džun

 

Predstavljao se predsednikom Nacionalnog komiteta za slobodnu Kubu, kasnije i čelnikom Komiteta za fer plej prema Kubi. Delio je letke na ulici, svađao se s protivnicima Kastra, čak i tukao s njima, te je u avgustu 1963. uhapšen. Za to vreme porodica Osvald se raspadala. Marina je ponovo bila trudna, a živeli su od socijalne pomoći. Li pokušava da nagovori suprugu Marinu da otmu avion koji bi preusmerili na Kubu. Marina je ovu ideju smatrala istinski sumanutom. Odlučuje da napusti supruga i vrati se s detetom u Dalas. Tamo su je primili Pejnovi. Li Harvi Osvald je živeo život pun razočaranja. Radio je dosadne poslove, a Marini je na rastanku samo poručio da je jedino što želi šansa da "pomogne kubansku revoluciju".

Otišao je u kubanski konzulat u Meksiko Sitiju, ali je tamo naišao na hladan prijem. Odmah zatim odlazi u sovjetsku ambasadu i traži da se vrati u Rusiju, ali su ga i oni hladno odbili. Li Harvi Osvald je bio slomljen čovek. Vratio se u Dalas, ali ne i Marini. Iznajmio je sobu za 8 dolara od 10. oktobra 1963. godine. Nije imao posao. Sažalivši se, Rut Pejn je Liju pronašla posao u skladištu knjiga u Dalasu, gde je počeo da radi 16. oktobra. Predsednička poseta Dalasu bila je u poodmakloj fazi planiranja. Štaviše, ruta predsedničke povorke objavljena je u dalaskoj štampi 19. novembra, kako bi građani mogli da izađu i pozdrave predsednika i guvernera. Prvo što je Li video u ruti jeste to da prolazi pored njegovog novog radnog mesta. Na dan 22. novembar 1963. Li Harvi Osvald je na posao došao noseći sa sobom nešto dugačko poput štapa za pecanje ili neke cevi, umotano u braon hartiju. Kada ga je jedan od radnika upitao šta to nosi, Li je imao spreman odgovor: "To mi je garnišna".

Šef je pogrešio

Prema nekoliko istraga koje je vlada sprovela, uključujući i izveštaj Vorenove komisije, Kenedijeva povorka prošla je kroz dalasku Dejli plazu 22. novembra u 12.30 sati. Osvald je opalio tri puta sa šestog sprata skladišta knjiga usmrtivši predsednika i ranivši guvernera Konelija. Prema nalazima iz istrage, odmah posle pucanja, Li je sakrio svoju pušku pokrivši je kutijama i krenuo da silazi u prizemlje koristeći pomoćno stepenište. Prema procenama, tačno minut i po posle pucanja, u menzi na drugom spratu zgrade, Li je naleteo na policajca Mariona Bekera koji je išao u pratnji Osvaldovog šefa smene Roja Trulija. Pošto ga je šef identifikovao kao radnika skladišta, policajac Beker je pustio Lija da dalje prođe.

Prema kasnijim svedočenjima, Li u tom trenutku nijednom od njih nije delovao nervozno ili zadihano. Drugi radnici su takođe prijavili da su videli Lija na drugom spratu, kako ležerno stoji i u ruci drži koka-kolu. Kroz nekoliko minuta Osvald je napustio menzu i nastavio stražnjim stepenicama prema izlazu, te umako iz zgrade možda minut pre nego što će policija odlučiti da je potpuno blokira. Kada je policija pregledala radnika, Osvaldov šef Roj Truli je prijavio da je Li jedini radnik koji nedostaje u skladištu.

Poslednja pričest

Predsednik Kenedi je smrtno ranjen dovezen u Parklend bolnicu. "Nema šansi da ga spasimo" rekao je jedan od lekara. Na insistiranje Džeki Kenedi, u bolnicu je pozvan velečasni Oskar Huber, kako bi predsedniku dao poslednju pričest. Prema izveštaju Vorenove komisije, zvanično je smrt proglašena u 13 sati, ali je sveštenik rekao da je, kad je ušao u šok sobu, Kenedi već bio prekriven čaršavom. Pomoćnik predsednika Dejv Pauers rekao je da je sveštenik izašao u 12.50 iz šok sobe, a da su lekari zapravo odmah po dovoženju Kenedija ustanovili smrt. Razlika od 10 minuta između utvrđene smrti i one upisane u karton nastala je zbog prve dame koja je, kao religiozna osoba, insistirala da predsednik primi poslednju pričest, pre nego što ispusti dušu. "Oče, da li verujete da sakramenti imaju efekta?" pitala je Žaklina sveštenika Hubera. On je, želeći da ublaži njene strahove odgovorio: "Ja ne sumnjam da njegova duša nije napustila telo. Ova pričest je bila valjana".