Tajna atentata na Kenedija (1): Kobni put u Dalas
Nijedno ubistvo u modernoj istoriji nije proizvelo toliko špekulacija kao ubistvo Džona F. Kenedija 22. novembra 1963. u Dalasu (Teksas). Pola veka kasnije, i dalje 80 odsto Amerikanaca još veruje da Li Harvi Osvald nije delovao sam i da je postojala zavera o kojoj se ćuti.
U mnogo čemu Amerika se od ovog atentata nije do danas oporavila. Teoriju zavere posebno je podgrejalo to što je dok je nacija još odavala počast poginulom predsedniku i njegov ubica ubijen! Već prvog vikenda posle atentata u SAD je sprovedeno opsežno istraživanje javnog mnjenja iz kojeg se odmah videlo da dve trećine građana smatra da je postojala zavera za ubistvo postojala.
Osvaldov beg
Džon i Žaklina Kenedi sleteli su predsedničkim avionom na Lov fild aerodrom u Dalasu u Dalas 22. novembra u 11.38. Za manje od jednog sata predsednik će biti mrtav. Imao je samo 46 godina. Bio je predsednik koji je ulivao nadu građanima, moderan, mlad - neka vrsta ikone političkog sistema. Iako su ga neki savetnici ubeđivali da ne ide u Teksas u kome je već uveliko vrila tzv. anti-Kamelot atmosfera, na aerodromu ih je dočekala masa pristalica.
Teorija zavereOsnova na kojoj zapravo počivaju sve teorije zavere jeste ta da iza svakog dramatičnog događaja mora postojati dramatičan plan, da velike posledice moraju imati veliki uzrok. Ljudima je teško da razumeju da neko tako nebitan kao što je bio Li Harvi Osvald može da uzme život najmoćnijem čoveku planete, kao što je to bio Džon Ficdžerald Kenedi. U poslednjih pola veka, mnogi ljudi su osporavali zvaničnu verziju atentata, ali izuzev maštovitih teorija, za sve to vreme nije se pojavio nijedan svedok, nijedan dokument, nijedan uverljiv forenzički ili balistički dokaz koji bi srušio nalaz zvanične istrage. To, ipak, nije poljuljalo u uverenju teoretičare zavere. Oni i dalje misle da je Kenedi ubijen u kompleksnoj zaveri i to iznutra, iz SAD. |
Predsednički par je ušao u otvorenu limuzinu s guvernerom Teksasa Džonom Konelijem i njegovom suprugom, pa je kolona vozila krenula kroz Dalas. Bilo je to poslednji put da se neki američki predsednik vozio u otvorenoj limuzini. Bio je lep, sunčan novembarski dan. Duž trase kojom je predsednik prolazio ljudi su stajali da vide izbliza šefa države. U jednom trenutku, u 12.30, odjeknula su tri pucnja. Nastala je panika, ali nisu svi ljudi reagovali isto. Neki su polegali, drugi ostali ukopani.
Džeki Kenedi je vrisnula dok je predsednička limuzina ubrzavala, a telohranitelj se s mukom peo na automobil. Prva dama je urlala: "Gospode! Ubili su ga!" Guverner Koneli, koji je i sam ranjen, vikao je: "Sve će nas pobiti! Sve će nas pobiti!" Predsednička povorka jurnula je ka Parklejn bolnici, koja je za potrebe predsedničke posete tog dana imala vanredno dežurstvo. U tom trenutku niko nije znao da li je predsednik mrtav. Misterija je razrešena kada se direktor bolnice obratio javnosti:
"Predsednik Džon Kenedi umro je danas oko jedan sat, ovde u Dalasu. Umro je od rana koje mu je naneo metak koji je završio u njegovom mozgu", rekao je službenik bolnice. Očevici tragičnog događaja odmah su patrolama policije prijavili da su se pucnji čuli iz zgrade Teksaskog skladišta školskih knjiga. U njoj se u tom trenutku nalazio bivši marinac Li Harvi Osvald, koji je tamo bio zaposlen od 16. oktobra 1963, tek nešto više od jednog meseca pre atentata.
Oko podneva, odnosno oko pola sata pre ispaljivanja pucnjeva, jedan od kolega ga je video na šestom spratu zgrade. Oko minut i po posle ispaljivanja hitaca, jedan od dalaskih policajaca je ušao u zgradu i tamo u menzi na drugom spratu sreo Osvalda, koji je, prema kasnijoj izjavi bio "neobično miran i ispijao je mineralnu vodu". Roj Truli, njegov pretpostavljeni, policajcu ga je predstavio kao svog uposlenika, pa ga je policajac propustio.
Osvald je iskoristio priliku kako bi iz zgrade izašao kroz glavna vrata, i to nekoliko minuta pre nego što je policija dobila nalog da blokira zgradu i zadrži sve osobe zatečene u njoj. Tek tada je Truli primetio kako od svih uposlenika nedostaje upravo Osvald, što mu je bilo čudno, te je o tome odmah izvestio policiju.
Oko 12.40 Osvald je ušao u gradski autobus, ali je ubrzo, najverojatnije zbog pregustog saobraćaja, zatražio od vozača da ga iskrca nakon dva gradska bloka.
Potom je uzeo taksi i otišao do svog stana u koji je ušao oko 13.00, "prilično zadihan" prema svedočenju komšinice. Ubrzo nakon toga je izašao noseći jaknu, i poslednji put je viđen na stajalištu autobusa.
Osvalda je oko 1,3 kilometra od stana, dok je hodao ulicom, iz svog službenog vozila zaustavio dalaski policajac Džej Di Tipit koji je razgovarao s njim kroz prozor automobila. Nakon što je Tipit izašao iz vozila - između 13:11 i 13:14 - Osvald je iznenada izvadio revolver, ispalio nekoliko hitaca u Tipita i ubio ga. Događaj je videlo desetak slučajnih prolaznika, koji su smesta obavestili policiju. Osvald je nakon toga oko 13:35 viđen kako pokušava da se sakrije u obližnjoj prodavnici cipela Hardis.
Zapruderov filmAtentat na Kenedija je pukim slučajem snimljen osmomilimetarskom TV kamerom, a zaslužan za to je Abraham Zapruder, dalaski proizvođač ženske konfekcije. |
To je video poslovođa Džoni Kalvin Brujer, koji ga je video kako potom odlazi u obližnji bioskop Teksas Teatar, iskoristivši zauzetost blagajnice Džuli Postal kako bi ušao bez karte. Brujer je o tome izvestio Postal, a ona je odmah nazvala policiju. Deset minuta kasnije oko bioskopske dvorane se našlo najmanje dvadesetak policajaca, detektiva i pripadnika šerifovog ureda. Brujer je diskretno uveden u dvoranu gde je identifikovao Osvalda.
Tada su se u dvorani upalila svetla i policajci su krenuli da uhapse Osvalda. Prema svedočenjima, Osvald je pokušao da puca u policajca, ali su mu revolver izbili iz ruke. Došlo je do kraćeg fizičkog obračuna u kome je Osvald prvo vikao da je "sve gotovo", a potom tvrdio da je žrtva policijske brutalnosti.
Osvald je oko 14 sati doveden u sedište policije gde ga je detektiv Džim Lavel ispitivao o ubistvu policajca Tipita. Tek kad je o hapšenju izvešten kapetan Džej Fric, Osvaldovo ime je povezano sa zaposlenikom koji je zbog iznenadnog izlaska iz Teksaskog skladišta knjiga postao glavni osumnjičenik za atentat!
Doprinos Holivuda
Međutim, američka javnost, delom i zbog toga što je bila šokirana ubistvom mladog, harizmatičnog i popularnog vođe, a delom zbog niza nerazjašnjenih okolnosti vezanih za atentat, nije prihvatila tu verziju događaja. Uprkos svemu, atentat je već decenijama predmet brojnih teorija zavere, kojima je svoj doprinos dao i Holivud s filmovima na temu atentata. Zbog toga, kao i uticaja na popularnu kulturu u SAD i ostatku sveta, atentat na Kenedija se smatra jednim od najdramatičnijih i najšokantnijih događaja u 20. veku i jednim od najpoznatijih atentata u istoriji uopšte.