Nove sankcije protiv Severne Koreje
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je izglasao oštre nove sankcije protiv Severne Koreje zbog nuklearne probe koju je izvela u februaru.
Glasanje najmoćnijeg tela Ujedinjenih nacija za rezoluciju koju su između ostalih predložile Kina, severnokorejski bliski saradnik, i SAD, šalje jaku poruku Severnoj Koreji da međunarodna zajednica osuđuje njene nuklearne probe i njeno ponovljeno kršenje rezolucija Saveta bezbednosti.
Nove sankcije će otežati Severnoj Koreji da finansira svoje programe naoružanja i da za njih dobija materijal.
Članice Saveta bezbednosti izrazile su "najveću zabrinutost" zbog poslednje severnokorejske nuklearne probe izvedene 12. februara, što je treća proba posle 2006. i 2009. godine.
Članice saveta su najavile da su spremne da preduzmu značajne dodatne mere ako Pjongjang pokuša novu atomsku probu ili novo lansiranje rakete.
Cilj novih sankcija je da se zaustave izvori finansiranja koje Pjongjang koristi za razvoj svojih vojnih ambicija. Pod nadzor se stavljaju severnokorejske diplomate i proširuje se spisak pojedinaca i firmi čija je imovina zamrznuta ili kojima je zabranjeno putovanje.
Određen je niz luksuznih proizvoda koje vođe komunističkog režima neće smeti da kupuju i naložena obavezna inspekcija sumnjivih pošiljki u Severnu Koreju ili iz nje.
Još pre nego što je SB UN usvojio ovu rezoluciju Severna Koreja je eskalirala svoje verbalne napade, optužila SAD da žele da otpočnu nuklearni rat i upozorila Vašington da će na SAD izvesti nuklearni udar iz predostrožnosti.
Zbog ranijeg lansiranja raketa i nuklearnih proba, Severnoj Koreji je od 2006. godine već nametnut niz međunarodnih sankcija.
Međunarodna zajednica strahuje da prošlomesečni nuklearni test Severne Koreje približava tu zemlju proizvodnji nuklearnih bojevih glava, koje bi sa odgovarajućim projektilom mogle da dosegnu Ameriku, i osuđuje lansiranje raketa i nuklearne testove Pjongjanga kao opasnu pretnju po regionalnu bezbednost.
Severna Koreja navodi da je njen nuklearni program odgovor na američko neprijateljstvo koje datira od Korejskog rata, vođenog od 1950. do 1953. godine.
Taj rat je završen primirjem, a ne mirovnim sporazumom, tako da je Korejsko poluostrvo faktički i dalje u ratnom stanju.
Pjongjang tvrdi da Vašington i druge zemlje međunarodne zajednice idu dalje od pukih ekonomskih sankcija i da su njihove kaznene mere postale akti agresije i vojne sile.
