Pakleni podzemni lavirint od Odese do Pariza

Tuneli koji se kriju ispod Odese protežu se na čitavih 2.500 kilometara i zajedno čine pakleni lavirint u kome sigurna smrt čega nesrećnika koji se izgubi. Nastale su kopanjem kamena u 19. veku, a koristili su ih i sovjetski partizani tokom Velikog otadžbinskog rata u borbi protiv nemačkog okupatora

Veliki je problem sa mernim jedinicima u tome što ih je jako teško izraziti rečima na način na koji će ljudski mozak biti sposoban da shvati svu veličinu onoga na šta se odnosi.

Upravo zbog toga smo se malo poigrali rečima u naslovu, kako bismo vam na pravi način predočili koliki je obim katakombi u ukrajinskom gradu Odesi, koje su najveće na svetu. Radi se o neverovatnoj dužini tunela, 2.500 kilometara, što je čini većom od one koja deli ovaj grad od francuske prestonice.

U ovom pravom pravcatom lavirintu iz pakla ima toliko mračnih i hladnih tunela, da se ljudi redovno gube u njima i nikada više ne budu pronađeni. Retke srećnike pronalaze posebne poluprofesionalne istraživačke grupe koje volonterski traže izgubljene.

Godine 2005., primera radi, jedna devojka je tokom žurke sa prijateljima zalutala u katakombe, i posle tri dana tumaranja po tunelima umrla od gladi, žeđi i iscrpljenosti.

Policiji je trebalo dve godine da pronađe njene posmrtne ostatke. Definitivno najgore mesto za izgubiti se.

Pored enormne dužine, važno je reći i da se tuneli nalaze na tri različita nivoa i da idu do 60 metara ispod nivoa mora.

Istorija ovih katakombi je posebno interesantna. Nastale su u 19. veku kopanjem kamena, od koga je sagrađena većina kuća u starom delu gradu. Proširili su ih svi potonji krijumčari, tako da se došlo o ovog podzemnog čuda.

Pored toga, bile su i sklonište za stotine naoružanih anti-nemačkih sovjetskih partizana tokom Drugog svetskog rata (obrnuto od onoga o čemu smo pisali juče), koji su se doslovno kretali pod nogama nacističkog okupatora njihove “rodine” i uspevali, s vremena na vreme, da dignu i po koju zgradu.