Turska okreće leđa Briselu
Premijer Redžep Tajip Erdogan najavljuje da će Turska "reći Evropskoj uniji doviđenja".
Dok vlade strahuju da će ako podrže Ankaru morati da se suoče sa nezadovoljstvom svojih birača, dotle austrijski dnevnik "Die Presse" ukazuje na ekonomsku i geopolitičku korist koju bi donela maloazijska stolica u Briselu.
Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Turska je izrazila želju da postane članica Evropske unije, da bi se danas, pola veka kasnije, i dalje nalazila na istom odstojanju od evropskog kluba. Čini se da je Ankara frustrirana, a austrijski mediji komentarišu izjavu turskog premijera Erdogana "Reći ćemo Evropskoj uniji doviđenja!".
Austrijski konzervativni list "Die Presse" čitav je slučaj pretvorio u moralni test austrijske dnevne politike i lokalne javnosti, pri čemu posebno ova druga nervozno reaguje na svako spominjanje "Turska u EU".
Službeno 2007. godine započeti pregovori između Evropske unije i Turske stavljeni su prošle godine na led zbog Nikozije. Turska ne priznaje Kipar kao članicu Unije, što znači da teoretski ne priznaje ni čitav korpus Evropskog prava, takozvani acquis communautaire, što opet znači da ne može u Evropsku uniju.
U stvarnosti je dobar deo evropskih vlada, a austrijska među prvima, sasvim srećan takvim razvojem situacije, jer bi u slučaju turske kooperacije po pitanju Kipra morale da uđu u obračun sa vlasititm biračkim telima - a tu bitku ne mogu dobiti, komentarišu austrijski mediji.
Koliko je Erdoganova izjava "ako nas neće, onda ćemo reći EU doviđenja" pretnja, a koliko racionalna najava nove strateške orijentacije Turske prema Šangajskoj grupi, pitaju se austrijske novine.
