Svet oplakuje žrtve holokausta
Poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt XVI je danas, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, rekao da svest o toj tragediji treba uvek da bude opomena, kako se takvi užasi više nikada ne bi ponovili.
"Sećanje na tu tragediju, koja je nemilosrdno pre svega pogodila jevrejski narod, za sve treba da bude opomena, kako se užasi prošlosti ne bi ponovili", rekao je Benedikt XVI na Trgu Svetog Petra u Vatikanu. On je izrazio želju da se prevaziđe svaka vrsta rasizma i mržnje i da budu osnaženi poštovanje i dostojanstvo ljudi.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je juče da je Nemačka večno odgovorna da zločine nemačkog nacional-socijalizma, kao i da je neophodno suočavanje te zemlje sa onim što je počinila za vreme Drugog svetskog rata.
"Naravno da smo večno odgovorni za zločine nacional-socijalizma, za žrtve tokom Drugog svetskog rata, a pre svega, za holokaust", rekla je Merkelova u audio poruci emitovanoj na njenom veb sajtu juče, nekoliko dana pred godišnjicu dolaska na vlast Adolfa Hitlera, koji je za kancelara imenovan 30. januara 1933. godine.
Prema rečima Angele Merkel, činjenicu da je Nemačka odgovorna za zločine tokom Drugog svetskog rata treba iznova ponavljati svakoj generaciji kako rasizam i antisemitizam više nikada ne bi imali "nikakve šanse".
Ešton: Najmračniji period evropske istorije
Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton odala je danas, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, poštu "svakom od šest miliona brutalno ubijenih u najmračnijem periodu evropske istorije", saopšteno je iz njenog kabineta.
"Takođe, želim da odam posebnu poštu preživelima holokausta, koji nas podsećaju na ovu tragediju koju ne smemo nikada da zaboravimo. Na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, sećamo se da ovaj zločin nije počinilo par pojedinaca. Mnogi su učeštvovali direktno ili indirektno, i mnogo više njih je dozvolilo da se desi", navela je Ešton.
Ona je ukazala da je "genocid izazvan nasiljem nekih i ravnodušnošću drugih". Ešton je dodala da se danas slave i "akti hrabrosti i žrtve koje su obasjale Evropu: susedi koji su spasavali porodice, poslodavci koji su spasavali svoje zaposlene i svi koji su štitili svoje sugrađane".
"Ti akti su dokaz da nismo bespomoćni pred zlom. To je lekcija koja mora da nas vodi danas; ne samo da se sećamo zločina iz prošlosti, već i da se posvetimo sprečavanju svih oblika mržnje i borimo se za fundamentalna prava i slobode u našem vremenu", poručila je Ešton u saopštenju. |
Pomen žrtvama u Aušvicu i Varšavi
U bivšem najvećem nacističkom koncentracionom logoru Aušvic i u Varšavi odata je danas komemorativnim ceremonijama, uz podsećanje da su nacizam i smrt sinonimi, pošta žrtvama holokausta na Međunarodni dan sećanja na njih.
Na ovu 68. godišnjicu oslobođenja najveće "fabrike smrti" koju su nemački nacisti podigli na jugu okupirane Poljske, otvorena je posle decenije pauze nova ruska nacionalna izložba, na starom mestu u bloku 14 u Aušvicu gde je od 1961. kao jedan od prvih nacionalnih otvoren sovjetski paviljon.
"Danas, na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta susrećemo se u Aušvicu mi, predstavnici raznih država, ljudi raznih nacija, raznih generacija. Ali svi smo saglasni da zločini fašizma ne zastarevaju a da je sećanje na njihove žrtve sveto", kazao je predsednik Dume ruskog parlamenta Sergej Nariškin, otvarajući rusku izložbu.
Ruski ministar kulture Vladimir Medinski podsetio je takođe na junaštvo vojnika Crvene armije koji su 27. januara 1945. godine oslobodili logor i poslednjih oko 7.000 preživelih logoraša. Izložba na dva sprata ruskog paviljona na 750 kvadratnih metara nazvana "Tragedija. Junaštvo. Oslobođenje" otvorena je sa kašnjenjem od nekoliko godina zbog sporova oko nacionalnosti žrtava iz oblasti koje su Sovjetskom Savezu pripale posle aneksije na osnovu dogovora Staljina i Hitlera.
"Aušvic više nikada ne sme da se ponovi", glavna je parola odavanja pošte žrtvama holokausta u Poljskoj.
Simbol ovogodišnje komemoracije je slika poljske Jevrejke Haline Olomucke
"Oslobođenje", naslikane na običnom kartonu.
"S jedne strane radost zbog kraja pakla, a s druge nezamislivo breme proživljenih strahota koje će preživeli nositi u sebi do kraja života", kazao je direktor Muzeja u bivšem nacističkom logoru Aušvic Birkenau Pjotr Civinjski.
