Špijunirali NATO za Ruse
On inženjer, ona domaćica, imaju jednu kćerku. Gospodin i gospođa Anšlag, kako ih mediji zovu, vodili su običan građanski život. Pa ipak, iza fasade građanskog života krila se neočekivana priča.
Prošle nedelje je u Štutgartu otpočeo jedan od najspektakularnijih špijunskih procesa posle raspada Sovjetskog Saveza. Na optuženičkoj klupi je bračni par Hajdrun i Andreas Anšlag (radi se o pseudonimima) koji su pune 23 godine špijunirali za rusku tajnu službu SVR, naslednika nekadašnjeg KGB-a.
Iza fasade običnog građanskog života ove 47-godišnje domaćice i njenog muža inženjera Andreasa u hesenskom gradiću Marburgu stoji na stotine dokumenata o Evropskoj uniji, NATO-u i UN poslatih u hladnoratovskom stilu, samo bez gvozdene zavese.
HAŠKI IZVOR
Sudski proces je počeo u ponedeljak, a skoro godinu dana par je sedeo u pritvoru. Kada je na projektoru u Višem pokrajinskom sudu u Štutgartu prikazan kćerkin pasoš, Hajdrun je izgubila samopouzdanje i počela nekontrolisano da plače. Prava imena ovog para ne zna čak ni sudski senat. Krajem 80-ih godina su sa lažnim dokumentima prešli granicu kao Austrijanci južnoameričkog porekla.
Posle venčanja u Nemačkoj dobili su kćerku, danas studentkinju, koja prema pisanju nemačkih medija nije znala ništa o dvostrukom životu svojih roditelja. Špijunski par deluje neupadljivo, ona je plava, on sa prosedom kosom, oboje sasvim obične spoljašnjosti. Međutim, od špijunskog posla ovaj par je zarađivao oko 100.000 evra godišnje.
Kako piše nemački "Velt", holandski službenik Rejmond Poterej iz Ministarstva spoljnih poslova u Hagu je nemački par snabdevao dokumentima o EU i NATO-u. U periodu od 2008. do 2011. godine on se 30-ak puta sreo sa Andreasom Anšlagom i za svoje usluge dobio preko 72.000 evra, navodi ovaj dnevnik, pozivajući se na delove optužnice dugačke 137 strana. Poterej će za to odgovarati pred sudom u Holandiji, a među važnim dokumentima koje je prosledio Rusima nalazi se i izveštaj general-majora Marka F. Remzeja iz komande NATO u Evropi za 2011. godinu, u kojem se govori o aktuelnom stanju NATO operacija u Avganistanu, Libiji i na Kosovu.
KRAĐA ZNANJA
Kontakte sa Moskvom je špijunski par održavao preko radio signala, "mrtvih" sandučića za poštu ili satelita, a tu i tamo bi slali tajne poruke u vidu uobičajenih komentara uz video-snimke na Jutjubu.
Nemačka strana je predložila razmenu ovog para za dva američka agenta uhapšena u Rusiji, ali do toga nije došlo, jer o svemu odlučuje predsednik Putin lično. Razmenjen je trebalo da bude i bivši rukovodilac ruske unutrašnje tajne službe FSB, koji je u Moskvi osuđen na 19 godina zatvora. S ruskog stanovišta bila bi to loša pogodba, jer paru Anšlag sledi najviše po 10 godina zatvora.
Repriza hladnog rataProces podseća na vreme kada su države Varšavskog pakta i NATO-a nepomirljivo stajale jedne naspram drugih. Iz tog vremena je nezaboravan slučaj Gintera Gijoma, koji važi za najspektakularniji špijunski skandal u analima nemačko-nemačke istorije. Gijom je bio bliski saradnik tadašnjeg kancelara Vilija Branta, a njegovo raskrinkavanje kao špijuna DDR-a dovelo je 1974. godine do Brantove ostavke. Legendarna je bila i zamena agenata između Berlina i Potsdama, kada je Gijom razmenjen i prebačen na istok. Sigurno nije puka slučajnost da njegov tadašnji advokat Horst-Diter Pečke sada zastupa bračni par Anšlag.
Obaveštajci u Bibliji i KuranuPosao tajnog agenta kod mladih Rusa važi za veoma perspektivan. Mnogi ga gledaju kao dobro plaćeno zanimanje za dobrobit otadžbine. Čak i tajna služba SVR vrbuje na internetu javnim sloganom "špijunaža je važan faktor za opstanak države". Još jedan od argumenata koji se navodi u prilog ovom poslu je da špijunaža postoji otkako je sveta i veka, još od Biblije i Kurana pa sve do Džemsa Bonda. |
Zajedno sa vremenom provedenim u pritvoru i šanse da zbog dobrog vladanja mogu da odsluže samo dve trećine kazne, to praktično znači da bi se brzo našli na slobodi.
Čak i ako je mnogo vremena prošlo od hladnog rata, Nemačka je i nadalje privlačna meta za špijune, s tim što moderni agenti danas imaju nešto drugačiji zadatak - da kradu znanje i informacije vezane za državnu upravu i privredu, koje šalju preko elektronskih mreža. Prema izveštajima organa državne bezbednosti, u Nemačkoj se i dalje špijunira za račun Rusije i Kine.
Da bi se došlo do kvalitetnih informacija, ruske službe šalju špijune kao diplomate ili novinare. U slučaju da ih uhvate, diplomate mogu da se pozovu na imunitet. Sa lažnim identitetom se po pravilu veoma teško razotkrivaju, tako da je u proteklih pet godina u EU i NATO otkriveno 15 osoba koje su se bavile špijunažom.
