Lov na Bin Ladena (10): Igre procentima
Direktor CIA Lion Paneta prelomio je i odlučio u novembru 2010. da vođe tima lovaca na Bin Ladena povede kod predsednika Obame.
"Verujemo da postoji snažna mogućnost da je Bin Laden u objektu u Abotabadu. Analitičari koji rade na slučaju imaju različite procene verovatnoće, ali je većina bila oko 80 odsto verovatnoće da je objekat u Abotabadu i Bin Ladenovo skrovište", rekao je Paneta.
Jedan od glavnih analitičara procenio je šanse na 90 odsto, a zamenik direktora Morel je govorio o 60 odsto.
"Zbog čega ljudi koji rade na istom slučaju, imaju tako različite procene?", upitao je predsednik Obama.
Premda je pitanje bilo namenjeno Paneti, odgovor je dao Morel:
"Čak i kad bismo imali izvor koji je u kući, ja bih opet bio na najviše 80 odsto, zato što izvori variraju u kredibilnosti. Oni analitičari koji su na 80 ili 90 procenata su u lovu na Al Kaidu odavno i imali su dosta uspeha u zaustavljanju ubitačnih zavera i razbijanju organizacije. Oni su samouvereni. Oni koji su u donjem pragu procenata su oni koji su preživeli obaveštajne greške, neuspehe, posebno one s oružjem za masovno uništenje u Iraku. Znate, kad već govorimo o procentima verovatnoće, teze za iračko oružje za masovno uništenje su bile snažnije nego što je današnja pretpostavka da je Bin Laden u toj kući", objasnio je Morel.
Uporno je Morel ostajao na 60 odsto verovatnoće jer prosto nije bilo više novih dokaza da je Osama bin Laden unutra, ali je jednako malo bilo i alternativnih objašnjenja šta se u kući događa, te je jasno bilo da se tamo neko krije.
MANJAK DOKAZA
U prvim nedeljama 2011. CIA nije uspevala da dođe do dokaza da Osama bin Laden nije u objektu. Ipak, kako bi se dobilo relativno nezavisno mišljenje, slučaj je na reviziju predat oficirima CIA koji nisu bili direktno angažovani na tom predmetu. Njihov zadatak je bio da pregledaju slučaj i ukažu na eventualne propuste ili previde.
Oni nisu našli ništa što bi odudaralo od prve teze.
Obamin savetnik za borbu protiv terorizma Džon Brenan svakodnevno je bio u kontaktu s članovima tima za lov na Bin Ladena i iznova ih pritiskao da razmišljaju o tome šta možda s teorijom nije u redu.
U decembru 2010. Lion Paneta je još jednom brifovao Obamu, prvi put mu pokazujući i video snimak objekta u Abotabadu, prezentujući mu dotad prikupljene podatke. Uprkos svim saznanjima, predsednik je ostao hladan:
"Koliko iz svega ovoga znamo, ovde možda živi neki bogati šeik koji se krije od svoje žene".
Zatim se Obama okrenuo i direktno u oči pogledao Panetu:
"Izvestite me o onome što znate posle Božića. Ako je on tamo, sad je ključni trenutak da delujemo. Ako ćemo da izvedemo bilo kakav napad na objekat u Abotabadu, bolje bi nam bilo da znamo o čemu govorimo", rekao je predsednik, a onda otišao na odmor na rodne Havaje.
Tog istog dana je Nacionalna geoprostorna obaveštajna agencija iskoristila jedan minut preleta satelita nad Abotabadom da detaljno snimi objekat. Na osnovu tog snimka napravljena je verna kopija objekta, veličine četiri puta četiri metra, sa sve malim maketama automobilčića.
General Džejms Kartrajt, zamenik načelnika Združenog Generalštaba, inače zaluđenik za tehnologiju i Obamin omiljeni general, kaže da su vodeći ljudi Saveta za nacionalnu bezbednost svakog dana sedeli nad maketom objekta koja se nalazila u CIA i vagali različite opcije dejstvovanja.
Barak Obama je tražio da mu se razvije nekoliko opcija, sad kad je vojna akcija stavljena na sto. Lion Paneta, direktor CIA i Majkl Vikers, podsekretar za odbranu, odlučili su da u priču uvedu još jednog čoveka - viceadmirala Vilijema Mekrejvena, komandant Združene komande specijalnih operacija vojske, čoveka koji je na čelu jedinice koja godinama vodi komandoske operacije u Iraku i Avganistanu.
MEKREJVENOV SCENARIO
U januaru 2011. Mekrejven dolazi u Lengli gde ga je brifovao Majkl Morel, u to vreme direktor Odeljenja za specijalna dejstva, male, elitne paravojne jedinice CIA. Mekrejven je odmah video da je objekat velik i da bi bilo potrebno baciti veliku bombu kako bi mogli da ga unište. Ali, Mekrejven je ukazao i na to da bombe znaju da budu neprecizne, te da bi pravi kurs akcije bila racija, ali isprva nikome nije želeo da nameće to mišljenje.
U žargonu CIA objekat u Abotabadu nazvan je AC 1 (Abotabad Compound 1, odnosno Abotabad Objekat 1) a planiranje akcije, iako će ona definitivno biti vojna, povereno je CIA, s obzirom da je trebalo da bude izvedena na teritoriji države s kojom SAD nisu u ratu, te jedino operacija CIA omogućava negiranje da se ona uopšte i dogodila, ako to bude potrebno.
Mekrejven nije razmišljao samo o raciji. On je na papir stavio i opciju udara bombarderima B-2 ili drona bespilotne letelice, a posebno je razmišljao i o tome da li u akciju treba uključiti i Pakistance.
Sve ove opcije razmatrane su do kraja februara 2011. i tada Majkl Vikers odlučuje da u planiranje akcije uvede Mišel Flurno, glavnog političkog mislioca Pentagona jer bi bilo kakva vojna akcija podrazumevala političke posledice, neke od njih veoma nezgodne. Ova žena imala je zadatak da u prvom redu razmisli o tome kako se nositi s reakcijom Pakistanaca. Prema jednoj od njene tri opcije, Pakistance je trebalo obavestiti unapred i učiniti ih partnerima u poslu. Drugi scenario predviđao je da Pakistanci budu obavešteni neposredno pred napad, ali dovoljno kasno da ovi ništa ne mogu da učine. Treća verzija bila je da se akcija krije do kraja od Pakistanaca, te da se oni obaveste tek kad se sve završi. Stavljajući dve tri opcije na papir, Mišel je predvidela i lošu stranu informisanja Pakistanaca, a to je činjenica da bi podatak mogao da procuri.
Amerikanci su posebno morali da razmišljaju o rutama snabdevanja svojih snaga u Avganistanu. Naime, Avganistan se na istoku graniči s američkim neprijateljem Iranom, na zapadu s Kinom, na severu s bivšim sovjetskim republikama, tako da je kompletna logistika, snabdevanje trupa išlo preko aerodroma i luka u Pakistanu. Mišel Flurno je stoga morala da se baci na osiguravanje alternativnih ruta snabdevanja vojske, za slučaj da uvređeni Pakistanci zatvore svoje nebo i luke za američke transportere.
Ona je ipak uspela da za kratko vreme organizuje takozvanu Severnu distributivnu mrežu, što je zapravo bila serija ugovora sa zemljama koje izlaze na Baltičko more, Rusijom i centralnoazijskim državama i posao je konačno zaključen 21. marta kada je američki sekretar za odbranu Bob Gejts u Sankt Petersburgu objavio da su Amerikanci konačno osigurali tranzitne ugovore i s Rusijom.
Alijasi kuriraKuriri Osame bin Ladena u Abotabadu koristili su alijase Aršad Kan i Tarik Kan. Njih dvojica su se brinuli da odvedu Bin Ladenovu decu kod lekara kad godi im je potrebno. Braća bi povremeno odlazili i na molitvu u lokalnu džamiju, a kad bi ih komšije pitale čime se bave, oni bi lagali da se bave špedicijom. Ipak, na većinu to nije ostavilo uverljiv utisak, te su komšije mahom smatrale da su njih dvojica zapravo narko dileri, na šta je ukazivala njihova velika misteriozna kuća.
|
