Smrt stigla sa Kosova
"Kvira" na jugoistoku Sardinije najveći je poligon NATO-a u Evropi. Od 1956. godine služi kako za vežbe vojnih snaga Alijanse tako i za testiranje i uništavanje oružja uključujući i rakete sa torijumom i projektile sa osiromašenim uranijumom. Žitelji okolnih sela decenijama umiru u tišini. Oboljevaju od istih bolesti od kojih i italijanski veterani sa Balkana - kancera limfnih žlezda, leukemije, kancera mozga, a prečesto im se rađa potomstvo sa urođenim teškim deformitetima. Lokalni javni tužilac Domeniko Fiordalizi prvi je javni tužilac koji se usudio da otvori istragu protiv jednog poligona NATO-a, a ovih dana sudu je predstavio optužnicu protiv 20 lica među kojima i deset generala i visokih oficira. Reporter "Vesti" bio je na licu mesta.
Svakog 15. u mesecu na trgu Piaca del Karmine, ispred zgrade lokalne vlade u Kaljariju, okupi se grupa od oko dvadesetak ljudi koji traže zatvaranje vojnih poligona na Sardiniji. Posmatraju ih penzioneri koji sede na okolnim klupama ispod drveća oko statue Gospe od Karmela i možda neki državni funkcioner iza prozora masivnog zdanja oblasne vlade.
Na čelu protesta uvek je Mariela Kao, penzionisana profesorka francuskog, predsednica Komiteta građana Izbacimo baze.
- Istraga i optužnica Domenika Fiordalizija pokazuju da građani, udruženi u komitete, mogu da izvedu pred sud vojno-industrijske imperije, taj strahovito moćni lobi koji upravlja državama, ponavlja Mariela Kao.
Pročitajte još:* NATO ubija od Kvire do Balkana |
Ako neko iz zgrade regionalne vlade jednog dana ipak reši da izađe na trg i sasluša ove ljude, čuće potresne ispovesti. Paola Sidi (40) ispričaće im da je 18 godina živela i radila u selu Vilapucu, čiji se vodovod snabdeva iz reke Flumendoze, zagađene na poligonu Kvira. Paola se teško razbolela pre 10 godina.
- Na poslu smo pili vodu iz vodovoda. Mislim da je to razlog. Previše je bolesnih. Ako prođete pored glavnog puta u Perdasdefogu samo duž 100- 200 metara naći ćete - petnaestoro obolelih. Bar dve stotine ljudi ide na hemoterapije - kaže Paola, koja je poput još četrdesetak sugrađana uzela advokata i predala tužbu.
Ona kaže da ima još ljudi koji su bolesni, ali ćute jer se boje da ne izgube posao na poligonu.
Otrovana vodaTužilac Domeniko Fiordalizi navodi u optužnici da je na kilometar i po od centra sela Perdadefogu, uz sam put, na vojnom lokalitetu Is Pibris, gornji tok reke Flumendoze pretvoren u "divlji" vojni otpad u kome su nagomilani: velika količina azbesta, elektronska oprema, na stotine kamionskih guma, akumulatori, raketni upaljači, bakarni elementi za raketno navođenje i drugi delovi protivtenkovskih raketa koji sadrže otrovne materije. |
Mari-Klod Melis iz Kaljarija kaže da je njen sin Valeri umro je od raka žlezda (Hočkinova bolest) pošto je 1998. i 1999. godine služio u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu. Na zahtev drugova i porodice vojska nije prisustvovala sahrani, a na Valerijev kovčeg nije položena zastava Italije, jer mu država nikada nije odgovorila ni na jedno pitanje o municiji sa osiromašenim uranijumom upotrebljenoj na Balkanu.
- Posle smrti mog sina 2004. godine, tadašnji tužilac iz Kaljarija pokrenuo je istragu, ali je brzo odustao. Sada imam nade da će istina o uranijumskoj municiji, za koju se borio moj sin, izaći na videlo - kaže Mari Klod.
Od Hočkinove bolesti razboleo se i Paolo Floris. On je 1998. godine služio tada još obavezni vojni rok na poligonu Teulada, na jugozapadu Sardinije. Bolest je došla sedam godina kasnije. "Sakupljao sam ostatke oružja i municije na poligonu, bez ikakve zaštite. Američki marinci su imali maske, a naši oficiri su im se smejali. Primam terapije, ne kažu mi da sam izlečen", kaže Paolo vidno iscrpljen. Država je odbila sve njegove zahteve za odštetu.
- Znao sam trojicu vojnika koji su služili na Balkanu. Umrli su. Dobili su neku odštetu, ne veliku. Ostali moji drugovi su ili umrli ili su bolesni - svedoči Paolo.
