Lov na Bin Ladena (4): "Radna teorija slučaja"
Tim za lociranje Bin Ladena formiran je daleko pre nego što je on uopšte uspeo da izvede strašni napad na Njujork 11. septembra 2001. U aprilu 2002. godine je Barbara Sjud, viši analitičar CIA, doktorant Prinstona iz drevnog arapskog jezika i glavni stručnjak za Al Kaidu krenula da razrađuje teoriju hvatanja najtraženijeg teroriste na svetu.
On je bila deo interagencijske radne grupe koja se regularno, svakih nekoliko nedelja sastajala kako bi njeni članovi mozgali o tome kako ući u trag Bin Ladenu.
Sjud ima status ikone u obaveštajnoj zajednici i autorka je ključnog upozorenja iz avgusta 2001. u kojem je za potrebe dnevnog predsednikovog obaveštajnog brifinga navela "da je Bin Laden rešen da udari na tlu SAD".
"Meni i mojim kolegama je u aprilu 2002. postalo sasvim jasno da se trag za Bin Ladenom ohladio potpuno", kaže Sjud.
Interagencijski tim je sebi u osnovi postavio tri pitanja na koje bi odgovori mogli dovesti do hvatanja Osame bin Ladena. Prvo, kakve su veze Osame bin Ladena s članovima njegove porodice? Drugo, kakve veze održava s pripadnicima mudžahedinskog pokreta s kojima je zajedno ratovao protiv Sovjeta osamdesetih godina u Avganistanu, i treće, kome Osama Bin Laden još veruje?
KOMPJUTERSKA SIMULACIJA
Tragom ovoga, analitičari su prvo krenuli da prave liste članova porodice i svih poznatih Bin Ladenovih srodnika. Zatim je kompjuterskom simulacijom napravljena pretpostavka kako bi Osama Bin Laden danas mogao da izgleda, ostareo, ugojen, mršav, s bradom, bez brade ili kose.
Objavljena je i nagrada od 25 miliona dolara za one koji bi eventualno izdali Bin Ladena i mada su neki analitičari rekli da je nagrada prevelika jer čovek koji bi je dobio u tako siromašnoj sredini poput Avganistana ili Pakistana to ne bi mogao da sakrije, ona je ostala ista.
Paralelno s razmišljanjem o tome kako ući u trag Osami, analitičari su vagali i da li je bolje ići na njegovo hapšenje, ili likvidaciju. S jedne strane, ubijeni Bin Laden bi mogao postati mučenička ikona, poput Če Gevare, ali bi makar bi trajno skinut s liste opasnosti. Ali, hapšenje bi značilo i suđenje koje bi se moglo pretvoriti u cirkus. Neko za stolom je rekao i da bi Al Kaida mogla negde u svetu da otme grupu američkih državljana, te da traži razmenu za Bin Ladena.
Hejdenovi dronoviPotret Gos se nije dugo zadržao na mestu čelnika CIA, a novi direktor postao je vazduhoplovni general Majkl Hajden, dotad direktor Nacionalne obaveštajne agencije koja se bavi elektronskom špijunažom. |
Robert Danenberg, šef protivterorističkih operacija CIA u to vreme rekao je da hapšenje Bin Ladena zapravo nikada nije bilo ozbiljno na stolu.
"Jednostavno, nismo želeli da se nađemo u situaciji da sami sebi nametnemo da moramo da hapsimo Bin Ladena, a ne nužno i da ga ubijemo", kaže Danenberg.
OSNIVANJE JEDINICE
Jedinica za hvatanje Bin Ladena osnovana je još 1995. godine i to je bilo prvi put u istoriji CIA da je formiran tim koji je ciljao pojedinca. U centru ovog tima bila je žena. Formalno je jedinicu formirao Majkl Šujer:
"Ispostavilo se da žene imaju izvanredan osećaj za detalje, za razlučivanje odnosa i matrica ponašanja, a i mnogo manje su pričale "ratne priče" od muških kolega. Da sam mogao da raspišem konkurs s klauzulom da je apliciranje dopušteno samo ženama, učinio bih to", kaže Šujer.
Zamenica vođe tima bila je Dženifer Metjus. Njen posao bio je da se fokusira na operacije CIA u plemenskoj oblasti na granici Pakistana i Avganistana. Njen rad se pokazao kritično važnim u proleće 2002. godine kad je u toj oblasti uhapšen Abu Zubajdah, glavni logističar Al Kaide koji je na saslušanju prvi i rekao da je Kalid Šeik Mohamed (KSM) glavni organizator napada 11. septembra 2001. na Njujork.
To je za analitičare CIA bilo veliko iznenađenje jer je KSM do tada smatran relativno perifernim.
Iako majka troje dece, Metjusova je prvih dana hvatanja pripadnika Al Kaide postala centralna ličnost u njihovom saslušavanju.
Još jedna istaknuta članica tima bila je Maja (pseudonim) koja je slovila za najupornijeg člana tima za gonjenje pripadnika Al Kaide. Za nju Šojer kaže:
"Ako te ona ugrize za članak, ako zarije svoje zube, postaćeš njena večera!"
Deo tima bila je i Đina Benet koja je 1993. godine radila u Birou za istraživanje Stejt departmenta i autorizovala je tada dokument "Strateško upozorenje na osobu pod imenom USAMA BIN LADEN". U to vreme bilo je još izvesnih nedoumica da se Bin Ladenovo ime izgovara kao Usama ili Osama, ali suština upozorenja je mnogo važnija:
"Bin Laden danas predstavlja daleko veću opasnost nego dok je bio u Kartumu. Što duže Bin Laden boravi u Avganistanu, u okruženju mudžahedina koji obučavaju arapske teroriste, to je on opasniji po američke strateške interese".
Ovaj mali, ali odabrani tim agresivno je gonio Bin Ladena daleko pre 11. septembra. Međutim, i u tom poslu je postojala izvesna nedoumica. Naime, Savet za nacionalnu bezbednost u administraciji Bila Klintona bio je uveren da je izdao potrebne instrukcije da Osama bin Laden bude likvidiran, dok je CIA smatrala da ima instrukcije da ga uhapsi, a ubije samo u slučaju da se opire hvatanju.
TRI PUTA NA NIŠANU
Centralna obaveštajna agencija imala je bar u tri navrata Osamu bin Ladena na nišanu, tvrdi Klintonov protivteroristički savetnik Ričard Klark.
Najbolja prilika za likvidaciju CIA je imala u februaru 1999. Podsetimo, Bin Laden je u tom trenutku već izveo tri ubitačna napada na Amerikance. Godinu dana ranije su njegovi bombaši samoubice digli u vazduh američke ambasade u Najrobiju i Dar es Salamu, kao i brod UŠ Kol usidren u Jemenu.
Tog februara 1999. CIA od svog doušnika na terenu, u Avganistanu, dobija informaciju da će Bin Laden s grupom prijatelja ići u lov u blizini Kandahara. Satelitski snimci su 9. februara potvrdili lokaciju lovišta i Klintonov Savet za nacionalnu bezbednost imao je nameru da pošalje krstareću raketu na to mesto, s neke od podmornica koje su patrolirale u Arabijskom moru. Plan "B" za CIA bio je da ga ubije neko od avganistanskih saradnika.
Ali, problem je nastao onog trenutka kad je satelitski snimak pokazao da se Bin Laden sprema da u lov krene sa prijateljima koji su zapravo prinčevi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, zemlje koja je u izvrsnim odnosima sa SAD. Procenjeno je da bi u tom napadu krstarećom raketom poginuli i prinčevi, te se od napada odustalo. Iako je vojska bila spremna da udari 11. februara, tadašnji direktor CIA Džordž Tenet i savetnik Ričard Klark bili su protiv. Dan kasnije sa terena je stiglo obaveštenje da Bin Laden više nije u tom kampu.
