Australija zbog neviđenih vrućina uvela novu boju
Australijska meteorološka agencija objavila je da će sledećeg ponedeljka temperatura iznositi rekordna 52 stepena Celzijusa, zbog čega su meteorolozi na temperaturnu lestvicu morali da uvedu novu boju - žarko ljubičastu!
"Dosadašnji temperaturni rekord u Australiji iznosio je 50,7 °C, zabeležen u južnom delu zemlje u januaru 1960. godine", ističe sstručnjak za ekološke teme britanskog "Gardijana".
No, najtopliji dan u istoriji Australije zabeležen je u ponedeljak, s prosečnom temperaturom od 40,3 stepena Celzijusa, što je najviše u poslednjih 40 godina.
"Ono što ovaj događaj čini posebnim je njegova rasprostranjenost i intenzitet. Ruše se rekordi u svim država i teritorijima Australije", rekao je meteorolog Aron Kouts-Smit.
Požari nekontrolisani
Požari širom najmongoljudnije australijske države su van kontrole - aktiviraju ih velika vrućina i vreo vetar, stvarajući situaciju koja je "katastrofalna", saopštile su vlasti.
U noći između utorka i srede u Novom Južnom Velsu bilo je više od 140 šumskih požara od kojih četrdesetak nije pod kontrolom.
"Stanje ne može biti lošije, suočeni smo s katastrofom", rekao je on.
Od bure požara 2009. u državi Viktorija, sa 173 žrtve, taj termin - katastrofa, znači da su požari nekontrolisani, nepredvidivi i šire se brzo, a evakuacija stanovništva je nužna. |
Zbog nesnosnih vrućina širom Novog Južnog Velsa i Tasmanije besne požari.
"Iako se jedan izolovan slučaj ne može pripisati klimatskim pojavama, jer vreme ne funkcioniše na takav način, znamo da ćemo s vremenom biti svedoci sve ekstremnijih klimatskih promenama, a one su rezultat globalnog zagrevanja", upozorila je australijska premijerka Džulija Gilard.
Meteorolog Kouts-Smit kaže da će meteorolozi širom sveta morati da dodaju nove boje na temperaturne lestvice zbog nadolazećih temperaturnih talasa i ostalih ekstremnih vremenskih prilika. Kao primer se navode i slučajevi ekstremnih toplotnih udara u Evropi 2003. godine, kad je živote izgubilo 40.000 ljudi, kao i na slučaj iz 2010. u Rusiji, kad je umrlo 50.000 ljudi, a štete na usevima iznosile su vrtoglavih 15 milijardi dolara.
Prema mišljenju naučnika, ekstremni toplotni udari poput ovih postaće pet do deset puta verovatniji u narednih 40 godina, s barem jednim udarom u deceniji.
Istraživanje grupe uglednih naučnika, članova UN-ove međunarodne agencije za klimatske promene, pokazalo je, sa sigurnošću od 90 odsto, da će toplotni talasi biti sve duži u trajanju, ali i intenzitetu. Osim ekstremnih vrućina, isto predviđaju i za ostale vremenske pojave, poput visokih plima, uragana, tajfuna, odrona tla i suša. Napominju da će se suše intenzivirati u Evropi, Severnoj i Srednoj Americi i Južnoj Africi.
