Spas od vatre u bunkeru
Ljudima ugroženim požarima ne ostaje mnogo - da beže ili pokušaju da odbrane imovinu koju su teško sticali godinama. Najteža od svih poruka koju mogu dobiti jeste da je kasno za beg.
Familija Flečer iz Sent Edrjusa u Viktoriji za dlaku je izbegla najgore tokom Crne subote 2009. Pakao je išao na njih, ali ga nisu videli jer im je kuća u dolini. Radio-izveštaji bili su zbunjujući. Zatim, u 5.30 popodne, kada se prva linija vatre nalazila samo kilometar od njih, vetar je promenio pravac i poslao stihiju dalje od njih.
Posle šoka, Flečerovi su odlučili da se spreme za buduću katastrofu. Uložili su 15.000 dolara i izgradili betonski podzemni bunker, 20 metara od kuće, na svom imanju od osam hektara, severoistočno od Melburna. Na tom prostoru može da se smesti šest osoba u vremenu do jednog sata.
Unutra su termometar, baterijska lampa, flaširana voda, zaštitna odeća, pribor za
Neprijatno podsećanje
|
prvu pomoć i posuda za nuždu. Deo bunkera je u staklu da bi se videlo kako je napolju. Lien Flečer kaže za "Ejdž":
- Unutra se ne može ostati duže od sata. Nije to da se provedu dani.
Prema njenim rečima, to je plan za dan D.
- Nadamo se da nikada nećemo morati ni da probamo, ali ovo je mesto na koje možemo da odemo ako kuća više nije bezbedna, naš poslednji izlaz. Ovo je da nas umiri, polisa osiguranja.
Otac porodice Alen Flečer polazi od toga da je požar izbio, a oni zbog obilja šume okolo nemaju put da pobegnu napolje. Na Crnu subotu, kaže, on je bio "vrlo neformalno" pripremljen "jer nisam mislio da za nas postoji velika opasnost". Mislili su da je vatra suviše daleko da bi brinuli i počeli su da kvase krovne oluke i uklanjaju zapaljive predmete, tek kad je komšija primetio manju vatru oko kilometar dalje.
Ovog puta, oni su pripremili pet spiskova šta da se čini pre, za vreme i posle požara. Na spiskovima je sve - od toga kako pokrenuti pumpe za vodu do toga kakvu odeću obući, šta uneti u bunker i čak šta je potrebno psu. Kažu da je to za slučaj opasnosti i da je bolje imati uputstva nego trčati u panici okolo.
Iako su dobro pripremljeni za borbu s vatrom, kaže da bi ukoliko bude moguće, ipak bežali, i to kad bi vlasti označile određeni dan crvenim kodom, oznakom za katastrofu.
Spremni za borbu sa stihijom
Devet kilometara od Flečerovih, u Strathevnu, meštanin Piter Meklinen opredeljen je da ostane i bori se bez obzira šta se dešava. I sve to uprkos tome što je njegova kuća izgorela i što je 27 ljudi umrlo u Strathevnu na Crnu subotu. Njegova žena Fren Karson i dva sina od 15 i 19 godina evakuisali su se oko 4.30 popodne, sa psom i mačkom, oko sat pre nego što je vatra stigla.
- Hvala bogu, uspeli smo - kaže Meklinen. - Ljudi koji su pokušali da beže pola sata kasnije nisu uspeli i nastradali su.
On i komšija Robert ostali su i borili se s vatrom, sve dok požar nije zahvatio kuću, a onda se odvezli u već izgorelu štalu i sakrili u automobilu.
Danas, on, žena, dva sina i troje usvojene dece, starih od pet do 14 godina, žive u novoj kući, a on se opredeljuje da ostane jer "ako kreneš, možeš se naći usred vatre, a većina ljudi, što je ljudski, polaze prekasno".
- Osećam da je mnogo bolje za nas ako ostanemo jer verujemo da se mesto može braniti, tako ćemo imati i dovoljno vremena, čak i ako je kuća ugrožena, da primenimo plan B (ući u bazen) ili plan C (pobeći u konjušnicu).
Meklinen ima mobilni tanker sa 1.000 litara vode i još 40.000 litara u bazenu. Imanje je solidno očistio od drveća, mnogo bolje nego na Crnu subotu. Kutiju sa zaštitnom odećom drže pri ruci.
