Misteriozna sudbina kćeri Mileve i Alberta Ajnštajna (6): Lizerl je postala Julkica?

Prof. Radmila Milentijević iz Njujorka u svojoj knjizi "Mileva Marić-Ajnštajn - život sa Albertom Ajnštajnom" iznosi tezu da Milevina i Albertova vanbračna ćerka Lizerl, koja je rođena januara 1902. u Novom Sadu i ostala da raste kod Milevinih roditelja, nije umrla od šarlaha u septembru 1903. već da su je tada najverovatnije usvojili Milevini i Albertovi prijatelji, Helena i Milivoje Savić iz Beograda, pošto im je preminula prvorođena ćerkica Julka, koja je bila tri meseca starija od Lizerl i od rođenja je bila teško bolesna.

Misterija koja traje: Mileva Ajnštajn sa sinovima 

- Nije sporno da je mala Lizerl bolovala od šarlaha, ali neki podaci me upravljaju da je ipak preživela. Do sada niko od istraživača nije mogao doći do njenog izvoda iz knjige umrlih niti do evidencije o grobnom mestu. U to vreme Austrougarska, u čijem je sastavu i Vojvodina, bila je jaka država sa ozbiljnim administrativnim aparatom, pa je malo verovatno da ne postoji trag o smrti Lizerl, ako je zaista umrla u ranom detinjstvu.

Takođe, srpska crkva u to vreme u Vojvodini je bila dobro organizovana, imala je crkvene matične knjige i ako se do danas među srodnicima Marićevih zna da je Lizerl krštena u manastiru Kovilj kod Novog Sada, kao Ljubica, onda bi, takođe, trag o njenoj preranoj smrti morao da postoji i u crkvenoj arhivi iz tog vremena, ukoliko je ona stvarno preminula septembra 1903. Tako da me i ovo navodi na zaključak da je Mileva malu Lizerl dala Nemici Heleni Savić (rođenoj Kaufler) čija je ćerkica Julka tad najverovatnije umrla, te da je Lizerl postala zvanično Julka.

Julka Popović Savić

- U tom uverenju učvršćuje me i potonja prepiska između Mileve i Helene. Mileva se detaljno raspituje za Julku, podvlači paralelu između sebe i Julkice, savetujući prijateljici kako da je odgaja i vaspitava, dok Heleninu mlađu ćerkicu Zoru uzgred pominje. Mileva u jednom pismu Heleni kaže: "Moja velika želja je da ih delimo zajedno." Ona u to vreme u zakonitom braku sa Ajnštajnom već ima dvojicu sinova, Hansa-Alberta i Eduarda, ali ne nudi da sa Helenom deli i svoje sinove. Mileva je fokusirana na Julku, u jednom od pisama Heleni ona kaže: "Julki se zaista moram diviti, ali molim te budite ipak oprezni da se ona suviše ne napreže..." Zatim, odgovarajući na jedno od Heleninih pisama, u vreme kad je već odrasla Julka očigledno imala nekih problema, Mileva piše: "I sama sam imala gorka iskustva takve vrste i pomalo sam bojažljiva, no Julka ima tebe koja sigurno motriš na nju, ali ipak..." Ove Milevine reči ukazuju mi da se ovde izražava postojana majčinska ljubav i briga, a sličnost koju Mileva podvlači između sebe i Julke ukazuje na biološku povezanost - smatra Milentijevićeva.

Dr Milan Popović, Julkin sin i Helenin unuk, objavio je svojevremeno prepisku između Mileve Marić-Ajnštajn i Helene Kaufler-Savić. U knjizi pod nazivom "Jedno prijateljstvo", on navodi:

"Moja majka, Helenina ćerka Julka, govorila mi je da u prepisci između Ajnštajnovih i Helene Savić postoji nešto što nikad ne sme da se zna... Može se pretpostaviti da se radi o pismu ili pismima koja se odnose na Lizerl i koje je moja majka, solidarna sa najboljom drugaricom svoje majke Helene, želeći da se tajna sačuva, uništila. To je verovatno urađeno u doba kad se o postojanju Lizerl još nije znalo."

Popovićeva pretpostavka da je njegova majka Julka uništila neka Milevina pisma zato što su se ticala Lizerl potvrđuje da je Helena Savić bila umešana u udomljenje te devojčice. Popović, koji je preminuo aprila ove godine, ipak je odbijao mogućnost da je njegovoj baki Heleni umrla ćerkica Julka u najranijem detinjstvu, te da je Lizerl, Ajnštajnova i Milevina vanbračna kći, potom usvojena i postala Julka Savić. Popović je obrazlagao da je njegova majka Julka veoma ličila na svog oca inženjera Milivoja Savića.

Rođaka Mileve Marić-Ajnštajn, prof. dr Mila Alečković iz Pariza, inače ćerka poznate srpske pesnikinje Mire Alečković, smatra pak da je gotovo neverovatno da je Lizerl preživela šarlah i bila usvojena, ali to i ne isključuje potpuno.

Mila Alečković

- Sestra Miloša Marića, oca Mileve Marić-Ajnštajn, koju su u porodici zvali "Majkica", bila je majka moje bake Drage, znači majčina baka. Dakle, moja prababa bila je Milevina tetka. U mojoj porodici o maloj Lizerl zna se da je bila vanbračna ćerka Mileve i Alberta i da se rodila u Novom Sadu. U porodici je mnogo zamerano Albertu što je Milevu poslao u Novi Sad da se porodi, u vreme dok je u tom delu današnje Srbije vladao šarlah, a on je to znao. Smatralo se da je hteo da se, zbog pritiska svoje porodice, oslobodi vanbračnog deteta, jer sa Milevom nije bio venčan, a nije imao ni posao.

Iako smo znali da je Albert voleo Milevu, ovaj gest mu je u našoj porodici veoma zameren, jer se smatralo da je to bio kukavičji pokušaj da se deteta reši. Trudna Mileva je u jesen 1901. doputovala u Novi Sad i porodila se krajem januara 1902. Devojčica je krštena u manastiru Kovilj blizu Novog Sada kao Ljubica. Lizerl (Ljubicu) je potom, po svedočenju moje majke Mire, uzela Julka, sestra Miloša Marića, i predala je jednoj Nemici kako bi je rano naučila nemački jezik. Moja majka je od svoje bake čula da je dete umrlo od šarlaha 1903. godine - ispričala je za "Vesti" Mila Alečković.

Naša sagovornica se seća da je psihijatar dr Milan Popović dolazio kod Mire Alečković u vreme kad je sakupljao podatke o Milevi Marić-Ajnštajn. Ove Popovićeve posete i razgovore Mira Alečković je zabeležila u svojim uspomenama, koje je njena ćerka Mila ovekovečila u knjizi "U domu moje majke".

- Ispostavilo se da je jedna od prijateljica porodice Marić, koja je malu Lizerl trebalo da uči nemački jezik, bila baka Milana Popovića Helena (Kaufler) Savić i to niko ne spori. Iako mi je poznata teorija da Lizerl (Ljubica) nije umrla od šarlaha i da je data na usvojenje Heleni čija ćerka Julka je bila teško bolesna i nije preživela, o tome ne mogu da svedočim. Ne vidim logiku da Mileva, biološka majka Lizerl, dete koje je želela, preda na usvojenje, čak i dobroj prijateljici. I da se zauvek odrekne svog deteta. Lizerl je mogao da gaji neko u familiji Marić, a Mileva bi je dolaskom u svoju zemlju viđala. Pogotovo što se zna da je Mileva bila veoma vezana za svoje potonje sinove Hansa-Alberta i Eduarda i da se potpuno žrtvovala za njih. Zaplet koji bi trebalo da sakrije pravi identitet Lizerl je ravan kriminološkoj priči i malo je verovatan. Ne vidim logiku u tome, iako znam da život može da napravi i nelogične zaplete. Zato ne odbacujem nijednu mogućnost ako u njoj ima neke verovatnoće. Bilo bi lepo da se otkrije da je živ neki Milevin potomak i ovde u Srbiji. Naravno da ću prihvatiti bilo kakvu istinu ako se ona dokaže, ali za sada istraživanje nije završeno - zaključuje Mila Alečković.