Da li Meron, Robinson i Gunej mogu ostati sudije?
Malteški sudija Karmel Ađijus "oštro" se ogradio od presude Apelacionog veća koje je oslobodilo hrvatske generale Gotovinu i Markača. Ključno pitanje posle ovog procesa: Da li je ostanak njegovih kolega na funkcijama "održiv" po oslobađajućoj odluci?
U izdvojenom mišljenju, koje je u pisanoj formi dodato presudi kojom su prošlog petka oslobođeni i iz zatvora pušteni hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač, prethodno osuđeni na 24 odnosno 18 godina zatvora, sudija Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije i član Žalbenog veća Karmel Ađijus naglasio je svoje "oštro neslaganje" sa gotovo svim zaključcima, koje je u žalbenoj presudi donela većina.
|
Operacija "Oluja" predstavlja jedan od najtežih slučajeva etničkog čišćenja u istoriji ratova na teritorijama bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Šezdeset dva odsto žrtava te operacije bili su civili.
|
Dodao je da se "ograđuje" od odluke o oslobađanju i, zajedno sa italijanskim kolegom Faustom Pokarom, izrazio zabrinutost zbog načina na koji su njegove kolege sudije vodile žalbeni postupak, piše Malta tudej.
Odluka petočlanog Žalbenog veća suda Ujedinjenih nacija, doneta većinom od 3 prema 2, predstavlja jedan od najznačajnijih preokreta u osamnaest godina dugoj istoriji Tribunala, jer je njome poništena presuda koja je nanela udarac samoproklamovanom imidžu Hrvatske kao žrtve, a ne počinioca ratnih nedaća tokom balkanskih ratova devedesetih godina prošlog veka.
Sudije Teodor Meron (SAD), Patrik Robinson (Jamajka) i Mehmet Gunej (Turska) odlučile su da ponište nalaze sudske presude po kojoj je bila reč o udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da se trajno uklone srpski civili iz Krajine tokom i posle operacije "Oluja" u leto 1995. godine.
Takva odluka prouzrokovala je scene oduševljenja u sudu, kao i među hrvatskim ratnim veteranima, koji su izricanje presude pratili preko velikih ekrana u hrvatskom glavnom gradu Zagrebu, ali, takođe, izazvala gnev u Srbiji gde je doživljena kao još jedan dokaz pristrasnosti Tribunala, uperene protiv Srba. Čak su i liberalno orijentisani Srbi upozorili da je njome stvoren oseđaj nepravde i da bi ona mogla da pobudi nacionalistička osećanja.
Dok je italijanski sudija Fausto Pokar naglasio da se fundamentalno ne slaže sa presudom, "koja je suprotna svakom osećaju za pravdu", odvojeno mišljenje sudije Ađijusa bilo je u jednakoj meri kritično, a išlo je i do takvih granica da se sudija zapitao da li je uopšte dalji položaj njegovih kolega na funkcijama „održiv" po oslobađajućoj odluci.
"Većina, koja, za razliku od Sudskog veća, nije imala priliku da sasluša sve dokaze, jednostavno odbacuje razmatranja i procene Sudskog veća na način koji smatram neuobičajenim i neprihvatljivim", rekao je Ađijus, dodajući da se stiče utisak da su sudije Meron, Robinson i Gunej "izgubile iz vida" suštinsko pitanje žalbenog postupka, te da je "većina", kako se čini, zauzela "preterano sužen i uskogrud stav".
On je naglasio da se ne slaže skoro ni sa jednim od zaključaka do kojih je došla većina u apelacionoj presudi. Takođe je zabeležio neslaganje sa pristupom svojih kolega žalbenom postupku i obznanio da se ograđuje od takvog pristupa.
"Pored toga što je bio potpuno neopravdan, pristup većine predstavlja i otklon od pravne filozofije Tribunala, koji se ničim ne može opravdati, a ta filozofija podrazumeva da se nalazi dokaznog postupka nijednog Sudskog veća ne mogu olako narušavati", kritikovao je Ađijus.
