Misteriozna sudbina kćeri Mileve i Alberta Ajnštajna (2): Lizerl su razotkrila pisma
Za postojanje najstarijeg, ali vanbračnog, deteta Mileve i Alberta Ajnštajna, kćeri Lizerl, koja je rođena januara 1902, godinu dana pre Milevinog i Albertovog venčanja, verovatno se nikad ne bi saznalo da posle Ajnštajnove smrti 1955. to nisu otkrili njihovi bračni sinovi Hans-Albert i Eduard.
Oni su u roditeljskoj zaostavštini otkrili prepisku u kojoj se pominje Lizerl. Sudbina te devojčice do danas je ostala pod velom misterije. Iz dostupnih istorijskih izvora može se videti da je Lizerl tajno data na usvajanje, na teritoriji današnje Vojvodine, ili jednoj srpskoj porodici ili jednoj Nemici, kao i da je kod usvojitelja preminula od šarlaha u jesen 1903. Postoji i teza da je Lizerl preživela šarlah, da ju je u Beogradu usvojila Milevina najbolja prijateljica Helena Savić, koja je imala teško bolesnu bebu - Julku (Julkicu) rođenu novembra 1901. godine i da je nakon njene prerane smrti, nepuna tri meseca mlađa Lizerl zvanično postala Julka.
Lizerl je najverovatnije začeta početkom maja 1901. tokom Milevinog i Albertovog kratkog boravka na jezeru Komo, u Italiji. Gospođica Mileva Marić je, piše prof. Radmila Milentijević u svojoj knjizi "Mileva Marić Ajnštajn - život sa Albertom Ajnštajnom", posle nekoliko prethodnih predomišljanja, 5. maja 1901. u pet sati ujutru stigla na železničku stanicu u Komu, gde ju je sačekao njen ljubeni Albert.
Dva dana ranije gospođica Marić je Ajnštajnu napisla: "Ja ću, dakle stići u Komo u nedelju ujutru... O Bože kakve sam samo poljupce sačuvala za tebe. Očekujem te sa hiljadu radosti..."
Njih dvoje su se, nakon trodnevnog odmora na jezeru Komo, ukrcali na voz za Cirih 8. maja te godine. Mileva se smestila u pansion Engelbreht, a Ajnštajn je nastavio put u Vintertur da se pripremi za nastavnički posao koji je dobio na dva meseca.
U Cirihu, Mileva je saznala da je njena drugarica nemačkog porekla Helena, inače u Beogradu udata za inženjera Milivoja Savića, ostala u drugom stanju. Kada je prenela tu vest Ajnštajnu koji joj je došao u posetu 19. maja 1901, on se silno obradovao uveravajući je: "I mi ćemo tako biti srećni."
- Izgleda da mu je posle te posete Mileva pisala da je i ona možda trudna, na šta je on iz istih stopa odgovorio: "Već se sada radujem nedelji kod moje drage Dokserl (Mileve). Samo budi spokojna i nemoj mi se brinuti - ti si moje dobro, drago blago, makar se desilo šta mu drago." Tokom Ajnštajnove posete gospođici Marić u nedelju 26. maja pričali su o njenoj trudnoći što se vidi iz njegovog pisma od 28. maja u kojem je njegova pažnja bila podeljena između žene sa kojom je razmenjivao svoja naučna viđenja, i iste te žene koja je nosila njegovo dete.
Majčin protestKada je Paulina Ajnštajn saznala da je njen sin Albert u vezi sa koleginicom, studentkinjom fizike, bezmalo četiri godine starijom devojkom druge vere, uz to hromom i poreklom iz zabačenih krajeva Balkana, beskrupulozno je činila sve da ih rastavi. Albert, inače temperamentne i neobuzdane naravi, nije se obazirao na majčinu uzrujanost i uprkos roditeljskom protivljenju nastavljao je ljubavnu vezu sa Milevom. A ona ga je tešila rečima: "Da se tvoja majka nikad s tobom neće pomiriti, u to prosto ne mogu verovati. Njen bi odnos prema tebi u tom slučaju morao biti zasnovan samo na samoljublju, bez imalo ljubavi, a takve majke uopšte ne postoje." |
- Mada je nauci davao prednost, nije zaboravio da je upita kako je sa zdravljem i kako napreduje beba: "Kako si mi inače ti draga? Kako je naš sinčić?... Budi samo dobre volje, draga, i nedaj da te ophrvaju mušičave misli. Ta neću te ja napustiti. Samo se mora imati strpljenja..." - navodi Milentijevićeva u svojoj naučnoj studiji o Milevi Marić Ajnštajn.
Mada je za Milevinu karijeru trudnoća bila kamen spoticanja, ona se žurno spremala da ponovo polaže diplomski ispit na Politehnici, a istovremeno je radila i na pripremi doktorske disertacije. Pošto se Albertov privremeni posao nastavnika u Vinterturu završavao, on piše Milevi da je u vezi sa njihovom budućnošću odlučio da potraži odmah "bilo kakvo mesto, makar ono bilo ne znam kako bedno".
"Moji naučni ciljevi i moja lična sujeta neće me sprečiti da preuzmem i podređenu ulogu. Čim nađem takvo mesto oženiću se tobom.... Kada se potom moji i tvoji roditelji suoče sa gotovom činjenicom, moraće da se pomire sa njom...", pisao je Albert.
Mileva mu je između ostalog odgovorila da se "kao novopečena mamica pretvorla u pravu cmizdravicu". Suočena sa žestokom netrpeljivošću Albertovih roditelja, nevenčana i trudna nije znala kako da se suoči sa svojim ocem i majkom koji su bili nepoverljivi prema Albertu. Mada je sa Ajnštajnom bila u vezi više od dve godine, on nije upoznao njene roditelje iako ga je Milevin otac pozvao u posetu i ona taj poziv nekoliko puta ponovila. Sad ga je pismom opet molila da zajedno pođu u posetu njenima:
"Moji stari su verovatno sada nešto bolje volje. Ne bi li malo pošao sa mnom, veoma bih se radovala. I samo zamisli to lepo putovanje na koje bismo krenuli zajedno... A onda sam boravak kod nas, tu bi za tebe sve bilo sasvim novo. A kad nas moji roditelji ugledaju žive pred sobom, nestaće sve njihove sumnje."
Slatka mala vešticeBudući da je Mileva oklevala i predomišljala se u vezi sa odlaskom kod Alberta na jezero Komo, on joj je pisao: "Bezuslovno moraš doći kod mene u Komo, slatka mala veštice. Ta izgubila bi veoma malo vremena, a meni bi priredila nebesko zadovoljstvo... Videćeš kako sam se osvežio i kako mi se popravilo raspoloženje, pa kod mene više nema mrgodnog nabiranja čela. I da te opet puno volim!... Gotovo me nećeš prepoznati, postao sam toliko razdragan i veseo i tako čeznem da ponovo vidim moju dragu Dokserl" (Milevu). |
Albert joj nije odgovorio, već se pridružio majci i sestri Maji u hotelu Paradiz u Metmenštetenu, da provede letnji raspust. Odatle je 22. jula 1901. Milevi saopštio da je njegova majka i dalje jako netrpeljiva prema njihovoj vezi i da se njegov naučni rad ne miče sa mrtve tačke.
- Mileva je ponovo polagala diplomski ispit 26. jula 1901. I po drugi put nije uspela da diplomira. Bez fakultetske diplome sa Politehnike nije mogla da dobije ni doktorat sa Ciriškog univerziteta. Posle pet godina studiranja i truda , njena akademska karijera je bila u potpunom rasulu. Iako je bila razočarana i napaćena, ona svom dragom 31. jula, pre nego što je otputovala u zavičaj, sa puno saosećanja piše: "Jesi li se opet sporečkao sa majkom? Mili moj, šta sve ti moraš da istrpiš zbog mene!" Mileva nije mogla nikako da razume kako jedna majka može da bude tako nepopustljiva.
- Želela je da veruje da je Albertovi roditelji ne trpe zato što su stekli pogrešan utisak o njoj i zanosila se da će uspeti da ih privoli da izmene stav. Nije želela da od svega digne ruke, ali nije poznavala Pulinu Ajnštajn koja se vatreno protivila sinovljevoj "aferi" sa Milevom, neumorno je blatila i nazivala pogrdnim imenima. Ipak, Milevu je hrabrilo saznanje da joj je naklonjena Albertova sestra Maja - navodi Radmila Milentijević u svojoj naučnoj studiji.
Pripremajući se za suočenje sa svojim roditeljima kojima je trebalo da otkrije tajnu trudnoću, ona moli Alberta za pomoć: "Mili, piši, molim te, što pre mom starom pošto bih putovala već u subotu, a bilo bi dobro da oni pismo dobiju pre nego što stignem kući. Mom ocu piši kratko, a ja ću obaviti ostalo, pa i ono neugodno." Mileva je krenula za Novi Sad 3. avgusta 1901. U roditeljsku kuću je stigla u trećem mesecu vanbračne trudnoće i bez fakultetske diplome. Nema dokaza da je Albert pisao Milevinom ocu. Moguće je da je bila primorana da sama roditeljima predoči tešku vest.
- Njen susret sa roditeljima je neumitno bio bolan, ali su je oni prihvatili bez obzira na razočaranje i tugu koju im je donela. Međutim, oktobra 1901. mir u domu Marićevih narušila je surova poruka od Albertovih roditelja Hermana i Pauline Ajnštajn, koji su verovatno saznali za Milevinu trudnoću. Milevini roditelji su bili zatečeni žestinom tog napada na karakter njihove ćerke i besni na Alberta, kojeg su smatrali glavnim krivcem. Mileva je bila očajna - piše Radmila Milentijević u knjizi "Mileva Marić Ajnštajn - život sa Albertom Ajnštajnom".
