Glas Rusije: Za Srbiju - obećanje, ludom radovanje
EU može da obeća Srbiji da je "normalizacija odnosa sa Kosovom" poslednji uslov, može to obećanje i da potpiše, ali ono opet neće imati nikakvu vrednost - treba li Srbiji bolji dokaz za to od Rezolucije 1244. i odnosa SAD i EU prema tom dokumentu - navodi Glas Rusije u komentaru.
EU ima još hiljadu mehanizama za opstrukciju srpskog prijema. U poplavi informacija o poseti Hilari Klinton i baronese Ketrin Ešton, niko nije primetio izjavu hrvatskog premijera Zorana Milanovića datu u Vatikanu, koja se itekako tiče Srbije.
Prilikom susreta sa poglavarima Rimokatoličke crkve, povodom 20. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa, premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da Hrvatska jedino sa Mađarskom ima definisane granice.
U trenutku kada Srbija suštinski bude prepoznavala novog susjeda na jugu, iako bez formalnog priznanja, Hrvatska će, tada već kao članica EU, biti idealno oruđe Brisela za postavljanje nezaobilaznih primjedbi na dunavsku granicu sa Srbijom, zahtevajući primenu austrougarskih katastarskih knjiga, a ne međunarodnog prava.
Biće tu i variranja na temu hrvatskog, u politici često falsifikovanog, položaja u Habsburškoj carevini.
U tom slučaju, postojaće dve mogućnosti - Hrvatska će se ponašati poput Srbije i reći da je evropsko partnerstvo najvažnije i stoga prihvatiti normalnu granicu na Dunavu, ili će Hrvatska svim silama pokušati da "iskašlje" što više nemačkih i briselskih diplomatskih barutnih gasova ka Beogradu.
Zbog toga je naočigled mudra starategija nedavanja povoda Briselu i čekanje da Brisel prvi saopšti zvaničan uslov o priznanju Kosova i Metohije kao nezavisne albanske države – gubljenje vremena. Brisel ima neograničeno vreme i povoljan politički vetar.
Srbija je ta koja nema vremena, ni resursa da čeka – navodi Glas Rusije.
Zašto u Beogradu niko ne pita "kaubojku Hilari Klinton" i baronesu Ešton zašto EU tako ambiciozno započinje proces evropskih integracija sa Albancima sa Kosova i Metohije, praktično bez ijednog ozbiljnog političkog uslova? Da se ne pominje trgovina ljudskim organima i problem nerešenih ubistava i nestanka ljudi.
Zar predstavnici kancelarije EU u Prištini, izvesni Tomas Gnoči, Patrik Šmelcer i Sindi van den Bugert, nisu 24. oktobra istakli "moderan duh evropskog zakonodavstva, značajan progres konsolidovanja zakonodavne osnove i nezavisno funkcionisanje pravosudnog sistema", a takođe i "konstruktivan pristup Kosova unutar regionalnih i evropskih mehanizama" kao važne činjenice u Studiji o izvodljivosti za "Kosovo"?!
Nakon posete dvojca Klinton – Ešton, stvarnost će i dalje odudarati od srpske politike. Politika će navoditi bolji život građana i ekonomiju kao razlog za odustajanje od ekonomskih resursa Kosova i Metohije, na primjer očuvanje države uzimaće se kao razlog za odustajanje od državnih korijena na Kosmetu.
Ali, najveći investitori u srpsku infrastrukturu i energetiku su - Ruska Federacija i Narodna Republika Kina. Srpski deo Južnog toka vredan je oko dve milijarde dolara i zaposliće oko 2.000 radnika.
Jedini izlaz za železaru u Smederevu je kompanija "Uralvagon zavod" iz Rusije. Narodna Republika Kina finansiraće završetak radova na Koridoru 11 i autoput Pojate – Preljina.
Jedina prava investicija u bankarski sektor Srbije doći će iz Rusije - od Sberbanke. Rusija ima nameru da ulaže i u železnice Srbije. A gde su u toj priči EU i SAD, osim u predizbornim sloganima o "fijatu" i navodno boljem životu za građane ako ovi odustanu od Kosmeta?
Razume se, postoje i druga oruđa evroatlantske politike, mimo Milanovićevog slučaja, koja u svakom trenutku Srbiju mogu uzeti na nišan, nakon što ova nasedne na slatke ponude dvojca Klinton - Ešton.
Hoće li posle posete Klintonove i Eštonove Beogradu postati vidljive eventualne obaveze koje su pred Briselom i Vašingtonom naprednjaci i socijalisti preuzeli da bi uopšte formirali vladu – navodi Glas Rusije u komentaru.
