Kenedija ubili ekstremisti iz KGB-a?
Bivši britanski diplomata Robert Holms objavio je knjigu “Špijun kao ni jedan drugi”, novu studiju u kojoj iznosi uverenje da ubistvo mladog harizmatičnog predsednika SAD Džona Kenedija, po svoj prilici, nije bilo delo usamljenog ludaka.
Holms smatra da je Li Harvi Osvald, koji je označen kao ubica, delovao sam, ali da je gotovo sigurno bio pod kontrolom nekog spoljnog faktora, najverovatnije neposlušnih pripadnika KGB-a, tvrdokornih staljinista koji nisu mogli da prihvate da poniženje na Kubi prođe nekažnjeno.
Stoga su, navodno, Hruščovu iza leđa skovali zaveru da se osvete Kenediju, čiji je smiren ali odlučan stav, potkrepljen oružanom nadmoći SAD, prisilio SSSR da povuče svoje rakete srednjeg dometa sa Kube.
"Hruščov i Kenedi posle Kube nisu bili prijatelji, ali bili su u stanju da se u izvesnoj meri pogledaju u oči. Postigli su napredak i smirili su svet", piše Holms, koji je 1961. i 1962. služio u britanskoj ambasadi u Moskvi.
Grupi u KGB, čije postojanje Holms pretpostavlja, to nije odgovaralo. Oni su smatrali su da je Hruščov zapravo trebalo da ispali rakete i bili su očajni kada je popustio pod američkim pritiskom. Špijun koji se spominje u naslovu knjige ("Špijun kao ni jedan drugi") je Ivan Serov, pravi vojnik Hladnog rata, odškolovan u staljinovim čistkama tridesetih ogdina, kada je nadgledao raseljavanje stanovništva baltičkih država. Posle Staljinove smrti Hruščov ga je postavio za šefa KGB. Serov i njegove kolege iz KGB Andropov i Krjučkov bili su, prema Holmsu, idejni tvorci zavere da se ubije Kenedi.
Holms navodi činenicu da su u septembru 1963. godine, uoči atentata, ova trojica visokih funkcionera KGB oko tri sata razgovarali u Meksiko Sitiju sa Osvaldom, tada beznačajnom i nepoznatom osobom koja je došla da traži sovjetsku vizu i koja ni po kom kriterijumu ne bi zasluživala takvu pažnju.
"Neposredno posle sastanka sa Osvaldom, poslali su poverljiv telegram u Moskvu. Događalo se nešto izuzetno", zaključuje Holms.
Holms, koji je u diplomatskog karijeri dogurao do ranga prvog skeretara ambasade (jedna stepenica niže od ambasadora), trezvena je i dobro obaveštena osoba i ne žudi za senzacionalizmom, navodi britanski "Telegraf". Holms veruje da je njegova teorija o elementima KGB koji su delovali na svoju ruku u svakom slučaju mnogo prihvatljivija i manje fantastična od hipoteza o zaveri u koju su uključeni mafija, CIA, vojno-industrijski sektor...