Brisel vrvi od špijuna
Sa završetkom Hladnog rata i penzionisanjem Le Kareovog "Smajlija" izgledalo je da su klasični špijuni zauvek otišli u penziju i da ćemo ih viđati još samo u filmovima, a o njihovim misijama čitati u romanima ili novinskim "kako je nekada bilo" člancima. Ostavljanje ceduljica ispod kamena, mikro-filmovi u šupljim ciglama, planovi pisani nevidljivim mastilom pa ušiveni u postave zimskih kaputa - sve to deluje tako staromodno i nestvarno u vremenu tehnoloških dostignuća koje omogućavaju svakome ko poželi da nepozvan posmatra i oslušuje.
Uostalom, golišave fotografije vojvotkinje od Kembridža Kejt Midlton uslikane su sa distance od nekih kilometar i 300 metara sa opremom vrednom oko 20.000 dolara, koju ima svaka bolje opremljena novinska redakcija. Šta li tek onda poseduju i koje mogućnosti imaju špijunske organizacije kojima je jedina svrha postajanja saznavanje tajni "neprijateljske strane"?
Koliko su sada, u vremenu moderne diplomatije i "resetovanih" odnosa nekada velikih sila, "uposlene" te špijunske organizacije?
"Domaća" špijunažaNeke razlike u špijunaži u Briselu ipak postoje. Tako među tamošnjim profesionalcima kruži tvrdnja da "špijuni iz Irana najviše špijuniraju ne druge, već svoje sopstvene ambasadore". |
Sudeći po tvrdnjama Alana Vinantsa, prvog čoveka Belgijske kontraobaveštajne službe (VSSE), špijuni nikada nisu bili življi u svojim aktivnostima nego danas.
Samo u Briselu ih ima, kako tvrdi, "ne desetak, ne stotinjak, već više stotina sa svih strana sveta". Brisel je tako centar ne samo EU administracije i NATO, već i mesto koje okuplja najreprezentativnije uzorke i krem tajnih agencija našeg vremena. Za svakog "pravog špijuna", glavni gard Belgije je isto ono što je za klince prodavnica slatkiša, mesto gde jednostavno mora da se bude.
"Ovde je sve kao u vreme Hladnog rata kada je međunarodna špijunaža u pitanju", kaže Vinants. "Brisel je mesto sa mnoštvom diplomata, poslovnih ljudi, međunarodnih institucija sa velikim brojem zaposlenih koji se nalaze u dodiru sa političkim, ekonomskim ili industrijskim tajnama.
Rusija, Kina, Iran, tvrdi Vinants, ali i "prijateljske zemlje Evropskoj uniji", kao što su Izrael ili SAD, imaju u Briselu svoje agente.
"Bilo bi naivno verovati da tek pojedine zemlje špijuniraju, a ostale samo posmatraju šta se događa - navodi prvi čovek belgijske špijunaže. "U ovom poslu razlika između neutralnih, prijateljskih i neprijateljskih agencija nestaje jer svi žele da se domognu ekonomskih ili naučnih projekata druge strane. Praktično, svaki tajni servis je u stalnoj borbi sa kolegama iz drugog tabora.
Špijuni se danas najčešće predstavljaju kao diplomate, novinari, lobisti, poslovni ljudi ili studenti. A njihove mete su, baš kao i nekada - pohlepni ljudi, oni u finansijskim problemima ili sa radikalnim političkim idejama. Jednostavno, osobe sa "tamnim stranama ličnosti", idealne za ucenjivanje. Ili, pak, oni koji žele da budu kao "Bond, Džejms Bond".
Stručnjaci za modernu špijunažu kažu da je odavno prestalo vrbovanje na osnovu ideologije. Novac ili neka druga vrsta materijalne sigurnosti danas su jedini mamac.