Zlatna zora sviće u Atini
Vlada Grčke se javno obavezala da zaoštri stav prema neonacističkoj stranki "Hrisi avgi" (Zlatna zora).
"Hrisi avgi" je sveprisutna na ulicama i u odličnoj je političkoj formi sudeći po rezultatima anketa posle ulaska u Skupštinu za šta joj je pomogla grčka kriza, analizira agencija AFP.
Posle visegodišnjeg zanemarivanja desničarskog ekstremizma čemu su doprineli dosluh policije s desnicom i inercija pravosudja, grčke vlasti su izgleda shvatile opasnost za demokratsko društvo, ukazuje AFP.
Od letos "Hrisi Avgi" je u stalnoj demonstraciji sile. Ta stranka se dala u orkestriranje nasilja na ulici, na poslu i čak i po kućama, usmerenog na strance i na "one koji su drugačiji". Ta nekada mala polutajna grupa koja je 18. juna osvojila mesta u Skupštini Grčke "ostaje tu", kaže politički analitičar Janis Mavris.
Pošto je na junskim izborima osvojila sedam odsto glasova, "Zlatna Zora" sada, po nekoliko anketa, privlači više od 10 odsto glasača, a po jdnoj anketi čak dvostruko više nego na poslednjim izborima.
Njen uspeh medju mladim ljudima, na "talasu nezadovoljstva strankama" u zemlji koja siromaši pod teretom štednje, "jeste nova pojava, veoma opasna za parlamentarni sistem", kaže Mavris.
Uvrede i pretnje sa skupštinske govornice, akcija davanja "grčke krvi Grcima", podela paketa hrane dok batinaši jure ne-Grke, homofobične racije - kaže kriminolog Sofija Vidali, znači da "Hrisi Avgi" sprovodi "politički aktivizam sličan neofašističkom u Italiji 1970-ih godina".
Cilj te grupe čiji su članovi paradirali u crnim majicama sa državnim grbom Grčke jeste "da predstavlja sudiju i osvetnike" svojih sunarodnika pod pritiskom krize i pod sumnjivom politikom teske štednje, kaže Vidali.
Cilj im je i da zastraše, voli da kaže šef te stranke. U šestoj deceniji života, Nikos Mihalojakos je dva puta pritvaran zbog nasilja 1970-ih godina, i važi za javnu pretnju.
Položaj mu je učvršćen time što je u centru političke scene, u koalicionoj vladi desnice i umerenih socijalista, koja priprema dodatne mere štednje pod pritiskom EU i MMF.
Pošto je i sam zagrmeo protiv "invazije" doseljenika koji prete "opstanku" nacije, sam ministar javnog reda, Nikos Dendijas je konačno pokrenuo kontraofanzivu koju mesecima traže aktivisti za prava čoveka.
Objavio je "nultu toleranciju" protiv grupa nasilnika, koje je nazvao "jurišnicima" u neposrednoj aluziji na Hitlerovu SA.
Ministar je uz to neonacističkim poslanicima zapretio hapšenjem u slučaju flagrantih delikata, uskratio im telohranitelje i "skinuo glave" zvaničnicima u Policiji najviše umešanim u sradnju sa neonacistima.
Pravda je takođe zaoštrila ton u pozivanju na ukidanje poslaničkog imuniteta trojice neonacista-poslanika, optuženih za uzurpaciju vlasti, dok je ministar pravosudja Andonis Rupakjotis osudio "nacističko, fašističko i nehumano ponašanje kadrova Zlatne zore".
Ključni test nove odlučnosti biće idućeg utorka suđenje - posle sedam odlaganja - trojici aktivista optuženih za napad noževima na Avganistance.
Levica čija radikalna formacija "Siriza" predstavlja skoro trećinu biračkog tela, sada smatra neophodnim formiranje "antifašističkog fronta" sposobnog da okupi sve demokratske snage.
Svu tu kanonadu "Hrisi avgi" je privukla otvoreno uzurpirajući funkcije policije legitimisanjem "sumnjivih" početkom septembra na atinskoj pijaci, pljačkom njihovih tezgi i snimcima svega toga postavljenim na internet.
Ali, novinar Dimitris Psaras, specijalista za ekstremnu desnicu, kaže da je eskalacija "Zlatne zore" deo "strategije veoma organizovanog i koordiniranog stvaranja napetosti".
Udruženje trgovaca je pozdravilo neonacističke racije, a političari i mediji su se složili o potrebi borbe protiv stranaca-prodavaca, optuženih da upropašćuju Grke.
Računajući na ogorčenje društva, "Zlatna zora želi da izazove reakciju države, a da se sama pojavi kao jedina sila koja se bori protiv sistema", rekao je Psaras, piše AFP na kraju analize.