Crnogorci dobili park u Sidneju
Posle nekoliko godina čekanja (i odbijanja) crnogorska zajednica Sidneja upisana je u geografiju Australije, pošto joj je 2011. odobreno da dobije mesto nazvano imenom njene nacije i države. Od 10. avgusta, park u Morbenku (Liverpul) i zvanično nosi naziv Montenegro park, u znak priznanja našim doseljenicima koji su među prvima sa Balkana naselili Peti kontinent.
Mesto nije veliko, ali je ponosnim Crnogorcima izuzetno važno, tim pre što inicijatori ideje - Kulturno-umjetničko društvo "Njegoš" i njegov predsednik Slobodan Lazović - ističu da su dobili ovako nešto "prvi put u Australiji, a možda i u svetu". Park je smešten između Bredberi ulice i bulevara Kristijansen u Morbenku.
Kako smo ranije pisali, Crnogorci su do table sa imenom svoje nacije došli zahvaljujujući svojoj upornosti, ali i nekolicine naklonjenih političara, među kojima laburiste Pola Linča, kao i višegodišnje gradonačelnice Liverpula Vendi Voler.
U toku postupka predlaganja, međutim, u Gradskom veću bilo je najpre prihvatanja, pa odlaganja, pa poništavanja već pripremljene odluke. Pri tome, bilo je lokalnih političara koji su s veoma ozbiljnim namerama prilazili predlogu, ali i onih koji su se protivili nudeći istorijski neutemeljene, pa i smešne razloge.
Redovni čitalac "Vesti" setiće se te procedure koju smo pažljivo pratili. Tokom postupka, Crnogorcima je, u stvari, data "rezervna varijanta", pošto je mesto koje su ranije tražili bilo njima u načelu odobreno, a onda dato drugom, jer se Crnogorci "nisu tematski uklapali".
|
Postavljanje tableSlobodan Lazović sada redovno posećuje Crnogorski park, nikao na mestu gde je nekada bila fabrika cigli. Pošto je prošle nedelje dobio potvrdu iz državne uprave za geografske nazive Novog Južnog Velsa da je ime "Montenegro" postalo geografski pojam u Australiji, "Lazović" i "Njegoš" sada s lokalnim vlastima rade na postavljanju table u parku. |
Kako je tada navodio Lazović, iako je u ocenjivanju istorijske uloge Crnogoraca kod nekolicine većnika ispoljeno elementarno nepoznavanje činjenica, nije istorija bila razlog što su odbijeni. Uzroci su, po njemu, bili u lokalnim političkim neslaganjima.
Zatim su Crnogorci, ogorčeni razvojem situacije, organizovali protestni sastanak na koji su pozvali predstavnike lokalne uprave. Vešti i sposobni kakvi i jesu da drže istoriju u malom prstu, argumentovano su objasnili činjenice i o svojoj zemlji porekla i boravku u Australiji. Tada su stvari krenule prema uspešnom okončanju.
Iz tog vremena ostaje upečatljivo zalaganje "crnogorske snaje", istoričarke Kerol Nort-Samardžić, udovice novinara Bogoljuba Samardžića. Njen istup u zaštitu interesa svoje zajednice zaslužuje da se pamti ovim povodom.
- Stavljani smo na dnevni red, odlagani, skidani, ponovno razmatrani... Smatram da je vreme da kažemo "Dosta" - rekla je gospođa Nort-Samardžić, dok je u ruci držala minijaturnu kopiju "Gorskog vijenca".
|
Lekcija iz istorije
I kći istoričarke Kerol Nort-Samardžić, Andrea, imala je zapažen nastup kada je učesnicima protestnog skupa održala lekciju iz istorije. Kao navodan razlog, naime, da se ime Montenegro ne nađe na najpre predviđenom mestu, Crnogorcima je rečeno da je to zato što je reč o tematskom području "Italija", pa se oni, eto, ne uklapaju u tu temu.
|
