Poreznici praštali, pa podneli tužbu

Šef tajnog kladioničarskog kluba koji se koristi usavršenim softverom kako bi zarađivao hiljade dolara na osnovu dobro iskalkulisanog načina klađenja na internetu, navodno je za tri godine imao više od 36 miliona dolara prometa, ali poreznicima nije prijavio ni cent.

Poreska uprava ga tereti zbog klađenja na internetu: Željko Ranogajec

Ovo je saopšteno na sudu, gde Poreska uprava tuži Željka Ranogajeca, nekada građanina Adelejda, pa Sidneja, a danas stanara luksuznog apartmana u Londonu, u vezi s milionskim profitima do kojih je došao kao vlasnik najvećeg dela vrednosti kluba od 17 članova. Tužba se odnosi za period između 2004. i 2006. godine.

Šok za zajednicu

Jedan od članova kluba, kako smo ranije pisali, jeste Dejvid Volš, vlasnik tasmanijskog muzeja stare i nove umetnosti (MONA). Poreznici i njega gone i, ukoliko bude osuđen, njegov muzej mogao bi da bude prisiljen da zatvori vrata. Ovakav ishod predstavljao bi šok za tamošnju zajednicu, jer muzej predstavlja značajan deo njenog kulturnog miljea. Volš, prema tužbi, duguje za porez 37,7 miliona dolara, plus kamatu.

Poreska uprava tvrdi da je klub u stvari multionacionalni biznis i da nije oslobođen poreza, kao obični dobici na kocki. Poreznici sudski gone Ranogajca i još jedan broj članova, među kojima je Dejvid Volš, vlasnik tasmanijskog umetničkog muzeja.
Klub kladioničara osnovan je 1987. Napravila ga je grupa prijatelja, bivših studenata matematike na Univerzitetu Tasmanije. U svojim izuzetno usavršenim operacijama, pri računanju opklada oni se koriste složenim algoritmima i polažu novac na hiljade konjskih i trka pasa.

Prošle nedelje, detalji prihoda Ranogajeca predočeni su u dokumentima za Federalni sud. Prema tim papirima, promet kluba povećan je sa 555 miliona dolara 2004. godine na 2,453 milijarde dve godine kasnije. Te godine profit je iznosio 66 miliona i očekuje se da je u godinama koje su usledile ta zarada dalje povećana.

Sistem velikih brojeva

Željko Ranogajec počeo je da se kocka kada mu je bilo 12, igrajući se sa ruletom-igračkom. Do dobitka dolazi primenom sistema velikih brojeva po celom svetu, a on i njegovi saradnici plasiraju dve milijarde dolara u klađenje na nebrojeno sportskih događaja. Putem niza podružnica, oni vode operacije 24 sata na dan, sedam dana u nedelji.
Do prošle godine, Ranogajec je stanovao u Sidneju, a zatim se preselio u London, u apartman hotela koji se nalazi na jednom od najekskluzivnijih mesta u gradu.

Poreska uprava traži pomoć od suda, jer su većina kladioničara australijski državljani i klub svoje operacije prevashodno vodi u Australiji. Uprkos obimu operacije, većina članova istrajava u stavu da je klub jednostavno hobi, i da propisi od njih ne traže da dobitke prijavljuju kao prihod za oporezivanje.

Poreska uprava navodi da Ranogajec, uporedo sa 20,79 odsto vlasništva deonica, ima centralnu administrativnu ulogu u klubu. Ovo uključuje kontakte sa organizatorima kocke i pregovaranje o takozvanim "rabatima" - velikim sumama koje kladionice plaćaju klubu samo na osnovu obima učešća njegovih članova u klađenju.

On je, takođe, navodno odgovoran za vođenje klupskih finansija i naloge za isplate članovima koje su proporcionalne njihovom učešću u interesima kluba.

Poreznici navode da je Ranogajec putem kladioničarskog kluba napravio 36,033.599 dolara tokom tri godine, ali da nije prijavio nikakav prihod za porez.

Zaradili 17 miliona na Melburn kupu

O ličnosti Željka Ranogajca zna se vrlo malo. Danas se nagađa da je milijarder i bogatiji od više Australijanaca koji se nalaze pri vrhu zvaničnih listi "parajlija".
Priče o obimu njegovih dobitaka, međutim, sigurno imaju osnova. Za neke velike dobitke se zna. Tako su, na primer, Ranogajec i drugovi samo na Melburnu kupu 2009. "pokupili" zaradu od 17 miliona dolara. uzgred, od svoje zarade baš na kupu, Dejvid Volš je otvorio muzej u Hobartu.

U istom periodu, prijavio je 736.000 dolara zarade, od čega se ni dolar nije odnosio na "Panters klub". On je podneo žalbu na ove tvrdnje, insistirajući da profiti kluba ne mogu biti proglašeni prihodom koji se oporezuje.

"Njegov otac je redovno odlazio u Vrest Point kazino (kockarnica u Adelejdu) i podnosilac ove žalbe bi kod kuće ekspertimentisao različite sisteme, koristeći se ruletom-igračkom", stoji u podnesku sudu.

Dokument takođe navodi da se Ranogajec 1978. godine upisao na studije trgovine i prava na Univerzitetu Tasmanija, ali ih je pohađao "samo periodično".
Njegovi univerzitetski dani možda mu i nisu doneli fakultetsku diplomu, ali su mu omogućili da se udruži sa malom grupom studenata koji su međusobno delili svoju opsednutost kockom. To druženje je bilo osnova za kasnije formiranje tajnog kladioničarskog kluba.

Senator Braun: Poreznici su nepošteni

U odbranu kockara-milionera stao je i nekadašnji lider Zelenih, senator Bob Braun. On kaže da je ponašanje poreskih vlasti nepošteno i da je svoju zabrinutost zbog toga pismeno izrazio ministru federalnog trezora Vejnu Svonu.
Doktor Braun kaže da je Dejvid Volš tokom više od dve decenije bio u kontaktima sa poreskom upravom i da mu je objašnjeno da kockanje nije biznis i da se ne oporezuje. Sada ga, veli on, terete sa retroaktivnim računom.
- Kada je poreska uprava odlučila da kocka treba da bude oporezovana, ona je to trebalo da objasni Volšu. Mislim da su mu to rekli 2010. i, koliko sam razumeo, od tog trenutka on je spreman da plaća porez. To bi bilo pošteno i on bi bio spreman da plaća porez na zaradu od kocke, jednako kao i svi ostali. Moje pitanje za Poresku upravu jeste da li je svetski publicitet u vezi sa Volšom kao osnivačem muzeja naveo poreznike da preispitaju politiku dugu čitavi vek i po kojoj kocka nije oporezivana - kazao je Braun.

Ranogajec u svom pismenom podnesku objašnjava da su sve operacije na klađenju bile neformalne.

"Klub kladioničara deluje na poverenje", navodi on.

Poreznici tvrde da ovo nije ništa drugo nego biznis usmeren na profit. Ranogajec je u ogromnim obimu od njih krio rast operacija i njihovu složenost, navode oni.
Ranogajec ističe da je on "u svim važnim trenucima želeo da poštuje svoje poreske obaveze" i da je "više puta" tražio stav poreskih vlasti o tome na koji način njegovi dobici treba da budu tretirani.