Bankrotiraju gradovi širom Amerike
Kalifornijski grad San Bernardino u julu je proglasio bankrot, svrstavši se tako u red sve većeg broja sličnih lokalnih zajednica u SAD koje su otišle "na doboš". Pre San Bernardina, bankrotirali su kalifornijski Mamot Lejks i Stokton, Kompton je sledeći. Pre njih bankrot su proglasili Harisburg u Pensilvaniji, Džeferson u Alabani, Central Fols na Rod Ajlendu...
Tokom protekle decenije, naročito otkako je iz Volstrita "lansirana" svetska ekonomska kriza, u znatnom je porastu broj američkih gradova koji proglašavaju bankrot. Od 1981. godine bilo ih je 42. Finansijski analitičar Meredit Vitni procenjuje da bi više od 100 gradova u SAD, nesposobnih da otplaćuju svoja zaduženja, mogli da dožive istu sudbinu.
- Nema sumnje da će biti još 50 do 100 bankrota. To će podići ukupni obim gubitaka na stotine milijardi dolara - procenjuje ona, dok analitičari ukazuju na to da se ovaj trend negativno odražava na ekonomsku situaciju SAD u celini.
Polako umiru
Mnogi gradovi u SAD ne bankrotiraju, ali lagano umiru, kao Detroit koji je od industrijskog centra, magneta za radnike iz cele Amerike, prošle decenije postao mesto gde polovina radno sposobnih nema posla, i odakle se masovno iseljavaju. Iako nisu proglasili bankrot, mnogi američki gradovi uključujući i velike centre kao što su Njujork, San Dijego, San Hoze, San Francisko, Los Anđeles, Honolulu, Vašington... prolaze teške dane.
|
Prema tumačenju ekonomiste Stivena Lendmana, do tridesetih godina prošlog veka objava bankrota američkih gradova bila je nemoguća. Akt iz 1934. godine, međutim, daje ovu mogućnost i gradovima. Šta se od onda dešava?
Bankrotiranje ne ukida gradska dugovanja, ali ih reorganizuje. Gradovi mogu da prekinu neodržive ugovore i da dobiju atraktivnije finansijske aranžmane, ali to ne znači da problemi nestaju. Naprotiv, kako je to formulisao gradonačelnik bankrotiranog kalifornijskog grada Vajeha 2008. godine, "to je dug, frustrirajući proces za sve".
Gradovi koji su bankrotirali "ne gase svetla", život se nastavlja naizgled uobičajenim tempom, ali za mnoge postaje teži. Obični ljudi najviše pate. Osnovne službe srezane su do kosti, na raspolaganju su sredstva samo za najosnovnije potrebe. Istina, "veliki koncentrisani kapital" se uglavnom uvećava, ali za obične ljude bankrotiranje gradova često znači gubitak posla, kuća i vitalnih službi.
