Angela Merkel sama protiv svih: Možda i popusti
Na kancelarku Nemačke Angelu Merkel treba paziti, strahovati od nje, ili joj se suprotstaviti na samitu EU danas i sutra, piše agencija AP.
Na samitu Evropske unije koji počinje danas, lideri Italije, Francuske i Španije vrše pritisak na svog severnog suseda da se saglasi da podele dugove pre no što tržište evrozone potone ka kolapsu. To kažu i najviši zvaničnici EU i Međunarodnog monetarnog fonda.
Tržište i investitori koji smatraju da su izneverena nejaka ranija obećanja o rešavanju dužničke krize Evrope, žele ove nedelje proboj da bi se osiguralo da dužnička kriza u regionu ne proguta svetsku ekonomiju, ali više ne očekuju samo reči. Proboj zavisi od Angele Merkel, konstatuje AP.
Ali, nije verovatno da će Merkel popustiti. Ona je u više navrata tvrdila, a ponovila to u sredu, da su kratkoročna rešenja kao što su koncentrracija duga ili aktivnije reagovanje Evropske centralne banke, beskorisni ukoliko vlade ne dokažu da mogu da upravljaju svojim budžetima. Ona želi prvo veliku, ambicioznu političku uniju.
Merkel na sastanak u Briselu donosi težinu najveće, najjače ekonomije kontinenta.
Iako možda neće moći da promene mišljenje Angele Merkel, drugi lideri koji su ranije izbegavali da joj se suprotstave, možda se ovog puta neće uzdržati.
Italijanski premijer Mario Monti, u opasnosti da izgubi svoj posao zbog frustracije birača merama štednje, govori sve otvorenije. Monti je u Briselu u sredu uveče rekao da su Italijani dali velike žrtve i stavili deficit svoje zemlje pod kontrolu. Ali, prinosi od italijanskog duga skocili su ipak na najviši nivo za godinu dana. Ako se Italijani obeshrabre videvši da njihovi napori ne pomažu, mogu se osloboditi "političke snage koje kažu da treba napustiti evropsku integraciju i evro, neka jedna ili druga velika zemlja ide dođavola - što bi bila katastrofa za celu Evropsku uniju", rekao je Monti.
Monti je rekao da je spreman da radi do nedelje u noć, a ne samo do planiranog završetka samita u petak, da bi se osiguralo da lideri sastave paket mera za podršku privrednog rasta, dovoljno ubedljiv da smiri finansijsko tržište.
Izjave španskog premijera čak zvuče očajno. "Najhitnije je pitanje finansiranja", izjavio je u sredu Mariano Rahoj. "Mi se ne možemo još dugo finansirati po ovim cenama; mnoge institucije i finansijske ustanove čak nemaju ni pristup finansijskom tržištu".
Sajmon Tilford iz Centra za ekonomske reforme rekao je da "Francuzi, Italijani i Španci pokazuje sve veću spremnost da nastupe kao jedan". Oni ranije nisu bili voljni da izoluju Angelu Merkel, rekao je on.
"Ali, fleksibilan pristup im je doneo veoma malo. Sada su uznemireni i frustrirani", rekao je on. "Ako će neko povesti napad, to može biti Monti - on ima najviše kredibiliteta na evropskoj sceni", a ima i najviše da izgubi ukoliko pritisak na Merkel ne uspe.
Dok je Francuska ranije bila tradicionalni partner, ali i protivteža Nemačkoj u evropskim poslovima, novi francuski predsednik Fransoa Oland je najmanje iskusan šef države na samitu. On je tek sedam nedelja na dužnosti, a ima karijeru graditelja konsenzusa, a ne konfrontacije i podbunjivanja. Uz to privreda njegove zemlje slabi, uz prognozu rasta od samo 0,4 odsto ove godine.
Oland je širokim osmehom u sredu uveče odgovorio na pitanje o jedinom ustupku koji je uspeo da iscedi od Anegele Merkel do sada - dogovor da se na evropski dnevni stavi red rast, pored mera štednje. Merkelova, stojeći ukočeno kraj Olanda uoči bilateralnih razgovora u Parizu, pristala je na stimulativni paket od 130 milijardi evra koji traži Oland, ali to je uglavnom samo prepakovan postojeći fond EU.
Ubrzo posle susreta sa Angelom Merkel, Oland je razgovarao sa predsednikom SAD Barakom Obamom o njihovom zajedničkom pritisku za privredni rast.
Čak i ako se lideri svih 26 zemalja EU udruže protiv Angele Merkel, ona zapravo ne može da mnogo popusti. Njoj je nužno potrebna saglasnost Parlamenta za stalni fond evrozone za spasavanje, i za sporazum o budzetskoj disciplini. Oba dokumenta se očekuju u petak. Ali, i mnoge druge mere koje su moguća rešenja krize, mogle bi zahtevati izmene Ustava Nemačke.
Usred poziva Grčkoj i drugim mediteranskim članicama, a čak i Nemačkoj, da se povuku iz evra, Merkel se u sredu zalagala za veće jedinstvo: "Treba nam više Evrope. Tržište čeka na to", rekla je ona.
Ali ona je takođe insistirala na tome da zajednički izdate evro-obveznice - za koje neki stručnjaci kažu da će pomoći smirivanju opasnosti od bankrota Španije ili Italije koji se nikako neće moći platiti - mogu biti "ekonomski pogrešne i
kontraproduktivne" ako budu uvedene pre no što vlade pokažu da mogu
poštovati budžetska pravila.
"Nadzor i odgovornost moraju ići ruku pod ruku", kaže Angela Merkel, zaključuje agencija AP.
