Hilari vodi američki "rat" za Arktik
Američka državna sekretarka Hilari Rodam Klinton danas je severno od Polarnog kruga, u regionu koji bi mogao da postane novo poprište međunarodne borbe za sirovine. Putovanje Hilari Klinton u severni norveški grad Tromso je njena druga poseta toj oblasti za samo godinu dana.
Klintonova je donela poruku o saradnji na jednoj od poslednjih svetskih granica neistraženih ležišta nafte, gasa i rude, podvlačeći rastuću važnost Severnog pola, dok topljenje ledenog pokrivača ubrzava otvaranje novih pomorskih puteva, pristup ribnom bogatstvu i omogućava istražno bušenje okeanskog dna.
SAD i druge pribrežne zemlje Severnog ledenog oekana pokušavaju da uspostave saradnju, da reše teritorijalne sporova i spreče zagađenje koje razvoj donosi.
"Sa strateškog stanovišta, Arktik ima sve veći geopolitički značaj dok se zemlje nadmeću da zaštite svoja prava i prošire svoj uticaj", rekla je Hilari Klinton u norveškom glavnom gradu Oslu. Vlade treba da se "dogovore, u stvari, o pravilima na Arktiku, tako da razvoj bude ekonomski održiv i ekološki odgovoran".
U najmanju ruku, SAD i ostali susedi Severnog pola se nadaju da će izbeći sukob u trci za sirovinama. Zvaničnici kažu da su šanse bolje nego pre samo pet godina kada je Rusija, postavljanjem državne zastave od titanijuma na dnu okeana, iznela zahtev za svoju prevlast na Arktiku i nad tamošnjim rezervama nafte, procenjenim na 9 hiljada milijardi dolara.
Sjedinjene Države ne priznaju zahtev Rusije i imaju svoj, zajedno sa Danskom, Norveškom i Kanadom, dok kompanije od "Ekson Mobila" do "Rojal Dač Šela" žele da što pre stupe u na akciji. Kina takođe drži na oku polarni region.
Moskva je donekle ublažila napetost obećavši da će zahteve postaviti kroz proces dogovoren u Ujedinjenim nacijama. Ali, Vašington tek treba da ratifikuje Konvencija o pravu mora iz 1982. koja reguliše upotrebu okeana za vojne svrhe, transport i rudarstvo.
Konvenciji je pristupilo 16o zemalja, a Obamina administracija traži novu ratifikaciju u Senatu i Kongresu SAD. Odbijanje ratifikacije značilo bi da bi SAD mogle biti isključene iz podele plena.
Zalažući se za ratifikaciju, Hilari Klinton je prošle nedelje rekla u Senatu da će Konvencija omogućiti da SAD steknu prava na naftu i gas na 600 milja (1.000 kilometara) unutar Severnog polarnog kruga.
Zagrevanje je na Arktiku najmanje dva puta brže nego bilo gde drugde na Zemlji, preteći da podigne nivo svih svetskih mora do metar ipo u ovom veku, i da za četvrtinu poveća zagađenje već tokom naredne decenije. Te promene ne samo što će ugroziti polarne životinje i starosedeoce, već i ostrva i probalje okeana i mora, od Floride do Bangladeša.
Ali, Evropljani tako nalaze nove pomorske puteve ka Kini, bar tokom leta, 40 odsto kraće od sadašnjih kroz Sredozemno more i Suecki kanal i dalje Indijskom okeanom. I severozapadni prolaz između Grenlanda i Kanade može značajno ubrzati putovanje tereta između ključne holandske luke Roterdama i luka u Kaliforniji.
Arktički savet od osam zemalja, koji se osniva u Tromsu, nada se da će upravljati novim mogućnostima na odgovoran način. Hilari Klinton je u petak pozvala vlade da počnu da sarađuju. Uz to oni sada pokušavaju i da donesu zajedničke planove za sprečavanje izlivanja nafte i drugog zagađenja Severnog pola.
