Protesti hiljada ljudi zbog razularenog kapitalizma
Najmanje 20.000 ljudi se okupilo u Frankfurtu, na demonstracijama koje je organizovao ogranak pokreta Okupiraj zbog oštrih mera štednje u većem delu Evrope, dominacije banaka i, kako tvrde učesnici, razularenog kapitalizma.
Frankfurt je najveći finansijski centar u kontinentalnoj Evropi, i demonstranti su se mirno i bez incidenata sakupili u njegovom centru, rekao je portparol gradske policije.
Prema njegovim rečima, učesnika je bilo 20.000, dok organizatori tvrde da ih je bilo oko 25.000.
Protestni pokret "Blokupiraj" - amalgam od "blokiraj" i "okupiraj" - pozvao je da se blokira prilaz Evropskoj centralnoj banci, čije je sedište u poslovnom delu Frankfurta.
Portparol organizatora je izjavio da su demonstracije uperene protiv "diktature mera štednje koje širom Evrope sprovodi (kreditorska) trojka - Evropska centralna banka, Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond".
"Međunarodni otpor štednji koje nameću trojka i vlade" i "Slomimo moć banaka" - neki su od slogana koji se mogu videti na protestima u Frankfurtu.
Demontranti takođe mašu zastavama Grčke i Španije, zemalja koje su teško pogođene finansijskom krizom.
Policija je juče privremeno lišila slobode oko 400 demonstranata tokom neprijavljenih protesta učesnika pokreta "Blokupiraj", a pošto su oni podigli barikade i seli na ulici.
Pristalice pokreta Okupiraj su prošle godine organizovale u Nemačkoj nekoliko protestnih skupova, na kojima su učestvovale hiljade ljudi, ali kako je ekonomija u ovoj zemlji žilava a nezaposlenost na rekordno niskom nivou, demonstracije su uglavnom utihnule.
Međutim, neprekidna dužnička kriza u Evropi ponovo je potpalila proteste.
U Nemačkoj, najsnažnijoj ekonomiji Evrope, ne sprovodi se nijedna od mera štednja koje sada pogađaju zemlje na jugu Evrope kao što su Grčka, Portugal i Španija.
Upravo je Nemačka insistirala na tim merama, ponekad izuzetno oštrim, ne bi li se deficiti u Evropi stavili pod kontrolu. Nemačka kancelarka Angela Merkel je tražila da se napravi evropski sporazum o poostravanju fiskalne disciplina, ali je potom kritikovana uz tvrdnju da će te mere ugušiti privredni rast.
