Australija: Lakše do useljeničke vize
Pre nešto više od godinu dana Federalna vlada je donela plan da se poveća naseljavanje ruralnih područja Australije, što je glavni deo reforme useljeničkog programa. Ministar za stanovništvo i društvene zajednice Toni Burk, tada je izjavio kako je naseljavanje ruralnog područja zemlje jedan od glavnih prioriteta državnog programa za širenje populacije. Država je odredila 16.000 lokacija na regionalnom području Australije, koji bi trebali da se naseljavaju novim stanovništvom.
U ruralnim oblastima širom Australije poslodavci gotovo da vape za novim kvalifikovanim radnicima. Neki od useljenika, žele da postanu žitelji novih malih mesta u unutrašnjosti zemlje, dok drugi koriste takozvanu kantri vizu, kako bi došli u Australiju, a zatim put dalje nastavili ka većim gradovima poput Melburna ili Sidneja.
Doseljenici koji odluče da se nasele u ruralnim delovima Australije zapravo mogu da budu na velikom dobitku. To smatra i Sesilija Evans iz Privredne komore Viktorije, koja ističe kako je to način da se lakše dobije iseljenička viza za Australiju, onda kvalifikovani doseljenici imaju na raspolaganju veći izbor.
- U svetu, kao i u Australiji, vodi se borba za radnike sa stručnim kvalifikacijama. Novi Zeland pokušava da ih pridobije kako bi obnovili grad Krajstčerč, velike kompanije pokušavaju da privuku kvalifikovane radnike u rudnike, tako što im obećavaju i nude dobra primanja. Mnoga ruralna područja treba da se obnove nakon požara i poplava. Takođe stručne radnike traži i naš standard života. Zbog toga kvalifikovani radnik može da bira gde će da živi, kaže Sesilija Evans iz privredne komore.
Trajna viza posle dve godineZainteresovani doseljenici mogu da se prijave za vizu namenjenu školovanim migrantima u ruralne delove zemlje, ukoliko ispunjavaju uslove za nju, a nakon toga mogu da podnesu zahtev i za trajnom boravišnom vizom, ako tamo žive najmanje dve godine i rade najmanje godinu dana. Dodatne informacije mogu se dobiti na portalu Ministarstva iseljeničkim poslova. |
Sva tri nivoa vlasti u Australiji, od lokalne do federalne vlade, pokušavaju da uvere nove doseljenike da se odluče za rad i život u ruralnim delovima zemlje. Vlade australijskih država često organizuju razne izložbe, ne samo širom Australije, na kojima predstavljaju mogućnosti za iseljenike ukoliko se odluče da se nastane za život u ruralnim delovima zemlje. Tamo ih čekaju niža stanarina, izostanak saobraćajnih gužvi i niža naseljenost. Satistički podaci pokazuju, međutim, da ljude nije lako u to uveriti.
Australija je i dalje jedna od najurbanizovanijih zemalja na svetu, jer skoro 60 odsto stanovništva živi u velikim gradovima. Federalna vlada u podsticanju naseljavanja ruralnih delova kontinenta, vidi i mogućnost za zaustavljanje daljeg širenja broja stanovnika u velikim gradovima. Iako predstavnici lokalnih zajednica u unutrašnjosti Australije pozdravljaju dolazak novih iseljenika u njihove zajednice, svesni su ipak, da mnogi tu neće dugo ostati.
Kvalifikovani iseljenici su poželjni u ruralnim delovima Australije, ali Klajt Hamfris, kaže da tamo i te kako ima mesta i za nekvalifikovane radnike.
Migranti donose progres
- Društvena zdravstvena služba pomaže dolazak novih migranata. Tako da ih neko ovde dočeka, oko smeštaja i prilagođavanja u zajednicu. Pokušavamo da povežemo osobe istog etničkog porekla, kaže Klajt Hamfri uz napomenu da je i on svestan mnogih predrasuda koje imaju doseljenici o životu u malom mestu. - Arat je jedini grad u Australiji koji su osnovali Kinezi, a naša kineska priča datira iz perioda od pre 150 godina. Imamo jake veze sa Kinom. Odlazimo tamo, a Kinezi nas ovde posećuju. Razlog je što poštujemo naše osnivače grada, ističe Hamfis. Na sličan način osnovan je i grad Bendigo u Viktoriji, što jasno pokazuje na značaj migranata u životu ruralnih delova Australije.
Problemi privikavanja
Sesilija Evans ističe da je podrška zajednice novim doseljenicima izuzetno važna, posebno u ruralnim delovima zemlje.
- I ja sam kvalifikovani migrant, došla sam ovde iz SAD, došla sam na osnovu poena i stručnih kvalifikacija, imala sam na početku problema. Možda nekom to zvuči čudno, pa se pitaju kako, jer mi je engleski bio maternji jezik. Ali, radi se o kulturnoj promeni, kada ostavite sve što ste imali, odete u novu sredinu. Zato mogu da zamislim kako je nekome ko dođe ovde, a uz to ne govori engleski kao maternji jezik. Oni moraju najpre da uče jezik, ističe Evansova.
Sa njom se slaže i ekonomski savetnik Klajt Hamfri iz Ararata u Viktoriji. Njegova lokalna zajednica razvila je specijalni program kako bi se novim migrantima pomoglo u privikavanju na novu sredinu.