Svako za sebe, nema solidarnosti
Najvažnije je ostati na vlasti i dobiti izbore, a tek onda dolazi na red rešavanje pitanja sudbine desetina hiljada migranata koji, bežeći od ratova i nemaštine, nadiru ka Zapadnoj Evropi preko Balkana i Italije. Ovo je indirektno priznao Žan Aselborn, ministar pravosuđa Luksemburga, predsedavajuće zemlje EU posle ministarskog sastanka završenog bez dogovora o zajedničkoj politici za prihvat migranata.
- Treba reći da kada države imaju predizborni period, onda one ulaze u neku vrstu inercije - rekao je Aselborn, pokušavajući novinarima da objasni neuspeh sastanka na kome je većina ministara, umesto načela solidarnosti, zastupala načelo "svako za sebe".
Ukinuli Dablin
Dimitris Avramopulos, evropski komesar za imigrantska pitanja, ocenio je da je ipak došlo do napretka jer je postignut dogovor o tzv. relokalizaciji - što znači izmeštanju iz Italije i Grčke iračkih i somalijskih migranata. Ovim se zapravo pravi izuzetak od "Dablinskog pravila" po kome migranti mogu da traže azil jedino u prvoj zemlji EU u koju su ušli. Ovo pravilo do sada je štitilo severnoevropske zemlje od tereta izbeglica sa juga, a sav teret ostavljalo na mediteranskim članicama EU.
Pročitajte još:
* EU prihvata sirijske, ali ne i azilante sa Kosova
Drugi deo evropskog plana tiče se useljavanja 20.000 migranata, koji već imaju status izbeglica, u države van EU - pre svega u Švajcarsku i Norvešku.
Seoba kreće u oktobru
Premeštaj prvih azilanata iz Grčke i Italije počeće u oktobru. Reč je pre svega o oko 32.000 izbeglica iz Eritreje i iz Sirije.
U zamenu za ovaj prvi gest razumevanja evropskih institucija, Grčka i Italija su prihvatile da njihove vlasti uzimaju otiske prstiju nelegalnih migranata kako bi se omogućilo praćenje njihovog kretanja i vraćanje sa teritorije EU.
Evropska komisija nije uspela da nametne plan o ravnomernom raspoređivanju migranata proporcionalnom veličini zemalja. Svakoj članici EU zato je ostavljeno na volji koliko će stranac da prihvati. "Odluke nekih zemalja bile su razočaravajuće", rekao je Aselborn ciljajući prvo na Austriju i Mađarsku koje nisu ponudile nijedno mesto za izbeglice koje su već dobile azil u Grčkoj i Italiji.
Slovačka, Slovenija, baltičke zemlje i Španija takođe se nisu pokazale velikodušnim. Španski ministar Horhe Fernandez Dijaz se čak suprotstavio politici "izmeštanja" i umesto traženih 4.000 mesta, ponudio samo hiljadu i trista. Nemačka i Francuska su prihvatile zakon Evropske komisije za "izmeštanje" azilanata, kao i za premeštanje onih koji su dobili status izbeglice i sada traže azil. Nemačka je tako ponudila oko 12.000 mesta, a Francuska oko 9.000.
Prodaje se oružje
Nikome od ministara pravosuđa nije palo na pamet da dovede u pitanje ratnu politiku koju vode SAD i NATO kao jedan od glavnih uzroka talasa izbeglica. "Ako ne odemo u Avganistan da uništimo teroriste, oni će doći kod nas", rekao je 2002. Donald Ramsfeld, ministar odbrane SAD, a to su zatim kao papagaji ponavljali svi evropski zvaničnici. Dogodilo se obrnuto. Danas je svima jasno da je to bila propagandna formula industrije naoružanja koja je tražila nova ratišta za nove profite.
Najviše izbeglica u Švajcarskoj
Samo u periodu od aprila do juna u državama EU registrovano je 335.000 zahteva za azil, što je za 68 odsto više nego u isto vreme prošle godine. U Švajcarskoj, u kojoj petinu stanovništva čine stranci - što je evropski rekord, broj zahteva za azil povećan je za 38 odsto.
